Beograd - Preuzimanjem nadležnosti državne zajednice Srbija je, na pomalo nesvakidašnji način, postala nezavisna država, čime su njeni dosadašnji simboli - himna, zastava i grb - dobili državne atribute. Uz himnu "Bože pravde" juče je zastava Srbije podignuta ispred Ministarstva odbrane, preksinoć je ista himna intonirana i pred košarkašku utakmicu FMP-Crvena zvezda, ali se navedena pesma nije čula prekjuče prilikom skidanja zastave SCG sa zgrade Skupštine Srbije. Kao i mnoge druge oblasti, državni simboli i njihovo korišćenje samo su delimično zakonski uređeni. Srbija nema zakon o državnim simbolima pa je ova oblast u ranije, Miloševićevo i sadašnje vreme regulisana zakonskim preporukama.
U članu pet aktuelnog Ustava samo piše da Republika Srbija ima grb, zastavu i himnu. "Grb, zastava i himna Republike Srbije utvrđuju se prema postupku predviđenom za promenu Ustava", navodi se u stavu dva istog člana. Za vladavine SPS preporukom je, jula 1992. godine, "skinuta" petokraka s trobojke, ali himnu i grb Srbija nije dobila. U javnosti su vođene debate koja je svečana pesma najprikladnija za himnu, a kao predlozi su spominjane "Bože pravde", "Marš na Drinu", "Vostani Serbie".
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su avgusta 2004. godine Predlog preporuke o korišćenju grba, zastave i himne za koji su glasali poslanici vladajuće koalicije, Demokratske stranke i Srpske radikalne stranke. Kao državni grb Preporukom je usvojen dvoglavi beli orao sa štitom, krstom, četiri ocila i krunom Nemanjića. Dobili smo "narodnu" i "državnu" zastavu. Prva je crveno-plavo-bela trobojka, a druga ista takva s krunom. Za himnu je izabrana svečana pesma "Bože pravde" Jovana Đorđevića na muziku Davorina Jenka.
Iako postoji nekoliko verzija teksta pesme "Bože pravde", republikanskom obliku države kakav danas ima Srbija najviše odgovara tekst u kojem se ističe narod, navedeno je u obrazloženju predloga himne. U drugoj verziji u prvom planu je kralj, te ukoliko Srbija postane monarhija verovatno će biti usvojena ova verzija. Predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković je tada prisustvovao podizanju zastave na jarbol parlamenta i intoniranju himne i to uz tri prsta na srcu i osmeh na licu. Marković je tom prilikom najavio da će kada budu novim ustavom uspostavljeni državni simboli na grb biti dodati još neki detalji, pre svega simboli koji bi dodatno ojačali identitet pripadnika drugih nacionalnosti koje žive na teritoriji Srbije.
Poslanici dve bošnjačke partije Bajram Omeragić i Esad Džudžević nisu učestvovali u glasanju o Preporuci o korišćenju državnih simbola Srbije. Omeragić je izjavio novinarima da je iznenađen zbog hitnog postupka kojim je usvojena preporuka o korišćenju grba, zastave i himne Srbije, ocenjujući da taj način nije u skladu sa Ustavom. "Državni simboli se menjaju dvotrećinskom većinom u parlamentu i potvrdom na referendumu, a ne odlukom većine u Skupštini", rekao je Omeragić, čija je Lista za Sandžak tada bila opoziciona.
Svečana pesma "Bože pravde" nastala je 1872. godine u vreme Milana Obrenovića. Njegovo punoletstvo je svečano proslavljeno 10. avgusta 1872. u Narodnom pozorištu u Beogradu. Posle ceremonije izveden je komad "Markova sablja" koji je po narudžbini napisao upravnik pozorišta Jovan Đorđević, inspirisan alegorijom Jovana Sterije Popovića "San kraljevića Marka" iz 1848. godine. Na kraju komada se, prema melodiji Slovenca Davorina Jenka, kapelana i kompozitora Narodnog pozorišta, pevala pesma bez naslova, od dve strofe, preteča sadašnje himne. Početak je glasio: "Bože pravde, ti što spase, Od propasti dosad nas! Čuj i od sad naše glase, I od sad nam budi spas...", a pošto je Milan Obrenović tada bio knez, pominjan je srpski knez.
Đorđević i Jenko imali su prilično različitu umetničku sudbinu. Dok su Đorđevića mnogi optuživali da je plagijator i umetnik za sve režime, Jenko je bio nesumnjivo cenjen. Poreklom Slovenac, dugo je živeo u Pančevu i Beogradu, veoma je zaslužan za razvoj muzike i bio je pobornik slovenstva. Jenkova nastojanja da proširi i probudi muzičku kulturu u srpskom narodu podržavao je i hvalio i Stevan Mokranjac: "Volimo ga i volećemo ga uvek kao najboljeg od sviju Slovena muzičara koji su kod nas radili". Jenko je komponovao niz patriotskih srpskih pesama, a vezanost za Srbiju pokazao je i time što je testamentom deo novca namenio za pomoć ovdašnjoj sirotinji. Himna nije promenjena dolaskom Karađorđevića na vlast.
Do promena dolazi formiranjem Kraljevine Jugoslavije čija je himna bila kompilacija "Bože pravde", hrvatske "Lijepa naša" i slovenačke "Naprej, zastava Slave" koju je takođe Jenko komponovao. Kraj Drugog svetskog rata doneo je novu državu i himnu "Hej, Sloveni". Ova panslovenska svečana pesma nadživeće jugoslovenske države na balkanskim prostorima ne samo zbog toga što je zvanična himna Poljske, već i zato što će sportiste tek upokojene SCG predstavljati na još nekoliko svetskih prvenstava.

Bože pravde

BOŽE PRAVDE, TI ŠTO SPASE OD PROPASTI DOSAD NAS, ČUJ I OD SAD NAŠE GLASE I OD SAD NAM BUDI SPAS.
MOĆNOM RUKOM VODI, BRANI BUDUĆNOSTI SRPSKE BROD,
BOŽE SPASI, BOŽE HRANI, SRPSKE ZEMLJE, SRPSKI ROD!
SLOŽI SRPSKU BRAĆU DRAGU NA SVAK DIČAN SLAVAN RAD, SLOGA BIĆE PORAZ VRAGU A NAJJAČI SRPSTVU GRAD.
NEK NA SRPSKOJ BLISTA GRANI BRATSKE SLOGE ZNATAN PLOD,
BOŽE SPASI, BOŽE HRANI SRPSKE ZEMLJE, SRPSKI ROD!
NEK NA SRPSKO VEDRO ČELO TVOG NE PADNE GNEVA GROM
BLAGOSLOVI SRBU SELO, POLJE, NJIVU, GRAD I DOM!
KAD NASTUPE BORBE DANI K POBEDI MU VODI HOD
BOŽE SPASI, BOŽE HRANI SRPSKE ZEMLJE, SRPSKI ROD!
IZ MRAČNOGA SINU GROBA SRPSKE SLAVE NOVI SJAJ NASTALO JE NOVO DOBA
NOVU SREĆU, BOŽE DAJ!
OTAŽBINU SRPSKU BRANI PET VEKOVNE BORBE PLOD
BOŽE SPASI, BOŽE BRANI MOLI TI SE SRPSKI ROD!

SCG bez himne

Tokom kratkog trogodišnjeg postojanja SCG nije imala himnu, mada je Ustavna povelja predviđala da državna zajednica dobije sve državne simbole. Savet ministara je avgusta 2004. godine usvojio predlog himne koji je predstavljao kompilaciju "Bože pravde" i "Oj, svijetla majska zoro". Muzika i tekst su upućeni Skupštini SCG, ali je nakon protivljenja patrijarha Pavla ova tačka skinuta s dnevnog reda.
Patrijarhu Pavlu se nije dopalo što crnogorska "Oj svijetla majska zoro" predstavlja tekst Sekule Drljevića. Predložena himna je "kentaur kojim neko želi da se naruga kako Crnoj Gori, tako i Srbiji", ocenio je patrijarh. Predlog himne izrađen je povodom Olimpijskih igara u Atini. Naši političari su želeli da spreče čestu blamažu zviždanja himni "Hej, Sloveni", ali pošto su naši sportisti u Atini prošli "k’o bosi po trnju", himna se nije ni čula.

Ista himna Republike Srpske

"Bože pravde" je himna i Republike Srpske, entiteta BIH. Za razliku od Srbije, RS je uzela originalne stihove u kojima se pominje i veliča srpski kralj. Vrhovni sud BIH nedavno je presudio da je "Bože pravde" neprihvatljiva himna jer se, suprotno tamošnjim zakonima, pominje i veliča jedan narod.

Ostale vestiArhiva