VIŠEDECENIJSKA borba za prevlast nad "crnim zlatom" kulminirala je u poslednjih nekoliko godina. Ništa čudno, ako se zna da najveći procenat kapitala u svetu danas ostvaruju nalazišta nafte i gasa. U Kanadi, gde je trenutno, aktivno 280 naftnih istraživačkih postrojenja, samo u prošloj godini najbogatija provincija Alberta, "podarila" je svetu 18.000 novih bušotina.

Mnoge od njih "potpisao" je i dr Vlado Milićević, jedini Srbin koji se u ovom delu sveta bavi naftnom geologijom.


- U Kalgari sam došao 2000. godine, sa velikom željom da napredujem u ovoj oblasti. Posle "Agat" laboratorije zaposlio sam se u kompaniji "K.C. Vaunch Petroleum end Consultants", koja trenutno radi u zapadnokanadskom sedimentacionom basenu, tačnije u provincijama Alberta, Britanska Kolumbija i Saskačevan -počinje dr Milićević priču za "Novosti".
Podsećajući da Kanada ima ogromna prostranstva bogata naftom i gasom, te da je njemu kao doktoru geologije i geofizike i bivšem profesoru Rudarsko-geološkog fakulteta u rodnom Beogradu to bio ogroman izazov, naš sagovornik otkriva da je samo u Alberti za ovu godinu planirano 22.000 novih postrojenja.
-Možete da zamislite kolika je jagma kad pojedine naftne kompanije plaćaju ogromne svote za rentiranje zemljišta za period od, recimo narednih šest meseci. Jedan dan bušenja košta od 50 do 80 hiljada dolara, za mesec i po, koliko u proseku traju radovi na nalazištu to je šest, sedam miliona, za dva ili tri meseca minimum deset miliona dolara -kaže dr Milićević, ne krijući da mu je čitav ovaj "scenario" pre šest godina ličio na bajku.
Interesantno zvuči podatak da malo Srba radi na istraživanju nafte i gasa. Sa Balkana najviše ima Rumuna, a najbrojniji stranci su Pakistanci. Nepisano je pravilo da većina kanadskih kompanija među zaposlenima ima 75 odsto Kanađana i 25 odsto Evropljana.

Osim Libije i Saudijske Arabije, koji već decenijama predstavljaju "zlatnu riznicu" nafte i gasa, dr Milićević podseća da su među atraktivnijim lokacijama uz Kanadu i Kazahstan, Indija i Kina.
-Iako su Nigerija, Irak i Iran zemlje bogate naftom, politička situacija "koči" bilo kakve aktivnosti. Slično je i sa Venecuelom, a zbog snažnog uragana Amerika je iz Meksika povukla svoj kapital i obustavila dalja istraživanja. Otkrivanjem nafte u Severnom moru, pak, Norveška je postala jedna od najbogatijih evropskih država -ističe dr Milićević.
Prema njegovim rečima jedan od najnovijih projekata velikih kompanija je izrada gasovoda ispod Pacifika za Kinu. Bez obzira na pretpostavke o novim izvorima energije, Milićević smatra da korišćenje nafte i gasa nikada neće prestati:
-Nafta je neobnovljiva sirovina, a istraživanje gasa, koji je ekološki čist i vrlo rentabilan, tek će se intenzivirati. Među energijama budućnosti treba računati na geotermalnu, energiju vetra i biomase, ali i na energiju potresa, o kojoj je dvadesetih godina prošlog veka razmišljao i Nikola Tesla (1932. godine patentirao mašinu za zemljotres).
Podsećajući da u zemljinoj unutrašnjosti ipak ima dovoljno energetskih potencijala, Milićević poručuje:
-Moramo samo da pazimo da se ne urotimo protiv prirode, jer ona je iznad čoveka. Na kraju, imamo samo ovu jednu planetu i život na njoj!

SRBIJA

ZA rodnu Srbiju Dr Vlado Milićević kaže da nije energetski siromašna zemlja, ali da je neophodno više investiranja:
-Moramo da vodimo računa o zaštiti nacionalnog bogatstva. Možda je dobar primer kanadski princip: ustupanje lokacija i nikada stopostotno iscrljivanje jednog resursa, kao što se dozvolilo da ostanemo bez zaliha energije u Boru. Kada je reč o aktuelnoj prodaji NIS-a, država bi morala da učestvuje i zadrži jedan deo kapitala.

MILANKOVIĆ

MILIĆEVIĆEV dolazak u Srbiju inicirala je knjiga "Milanković u delima i slici", četvrta koju je, kao jedan od najboljih poznavalaca Milankovićeve teorije osunčavanja, posvetio velikanu naše nauke.
- U 21. veku počeće intenzivnije korišćenje svega što je Milutin Milanković ostavio u svojim istraživanjima. Do kraja godine očekujemo da bude završen dokumentarac o njemu "Kroz vasionu i vekove", beogradski Treći bulevar spreman je da ponese njegovo ime, a na Studenstkom trgu biće postavljena bista. Možda jednog dana i mi kao Evropsko geofizičko društvo, uvedemo medalju "Milutin Milanković"...

Ostale vestiArhiva