Kraj protekle sedmice uneo je malo živosti na Beogradsku berzu a takva atmosfera je nedostajala unazad par meseci.

Indeks najlikvidnijih akcija Beleks 15 je posle duže vremena zabeležio pozitivnu nedeljnu promenu, a tome je svakako najviše doprineo vršački “Hemofarm” koji je povećao vrednost za preko četiri procenta.

Borba američkog “Bara” i islandskog “Aktavisa” (kod nas preuzeo leskovačko “Zdravlje”) za preuzimanje hrvatskog farmaceuta “Plive” itekako se osetila i na Beogradskoj berzi. Licitiranje cene “Plivinih” akcija koja je tokom nedelje vrtoglavo rasla, investitori su pozitivno percipirali gurnuvši akcije “Hemofarma” na nedeljni maksimum od 9.270 dinara. U godini u kojoj su aktuelna spajanja i preuzimanja u farmaceutskoj industriji, sve se više govori i o prodaji našeg vodećeg farmaceuta čijem rastu i razvoju je faktički jedini protivnik sopstvena država koja oštro reguliše cene lekova. I kada stupi na snagu nova mera Vlade Srbije o poskupljenu lekova od šest odsto i dalje će uporedne cene lekova kod nas biti više nego upola jeftinije u odnosu na zemlje u okruženju (Sloveniju i Hrvatsku, pre svega). Stoga i ne čudi javno proklamovan cilj zvaničnika “Hemofarma” da polovina proizvodnje u budućem periodu mora biti plasirana na izvozna tržišta. S tim u vezi je i izgradnja fabrike u Rusiji, čije bi otvaranje krajem godine “Hemofarmu” dalo status domaćeg proizvođača na tom najvažnijem izvoznom tržištu.

Najveći nedeljni rast registrovala je beogradska Agrobanka koja je povećala tržišnu kapitalizaciju za više od 10 procenata. Ni tokom prethodnih pet trgovačkih dana Komisija za hartije od vrednosti nije odobrila dokapitalizaciju ove bankarske ustanove pa je to bio signal mnogim investitorima da požure i zauzmu dugu poziciju u ovoj hartiji. Tokom ove sedmice biće održana i skupština akcionara ove bankarske ustanove koja u poslednjih godinu dana beleži znatan porast poslovanja. Velikim obim prometa i nedeljni rast vrednosti od par procenata zabeležio je zrenjaninski “Dijamant” koji je dostigao nedeljni maksimum na ceni od 10.700 dinara. Ovom kompanijom upravlja hrvatski “Agrokor” koji je u periodu otkada je ušao u kompaniju uložio više od 40 miliona evra. Stoga i ne čudi rast akcija nakon objavljenih dobrih rezultata koje su od početka godine povećale vrednost za više od 25 procenata.

Tokom nedelje u transakcijama vrednim preko 4,5 miliona evra Poljoprivredno preduzeća Titel je dobilo većinskog vlasnika pošto su tri pravna lica kupila skoro 60 odsto akcijskog kapitala ove firme. PP Titel se nalazi među malobrojnim preduzećima koja su se pojavila na Beogradskoj berzi bez prospekta odnosno bez javne dostupnosti relevantnih podataka o poslovanju.

VODIČ KROZ BERZU
Akcionarska demokratija

Akcionarska društva predstavljaju jednu vrstu ekonomske demokratije u kojima se odlučivanje vrši na indirektan način slično kao u političkim sistemima. Zbog velike masovnosti akcionara kojih u pojedinim korporacijama ima i nekoliko desetina hiljada, glasanje na skupštinama akcionara vrši se preko predstavnika koji zastupaju akcionare koji nemaju dovoljan broj glasova. Tako, svaka skupština akcionara propisuje koliko je neophodno glasova (akcija) da bi se učestvovalo u radu skupštine a svi koji nemaju dovoljan broj akcija mogu ovlastiti drugo lice koje bi ih zastupalo u radu skupštine. Na ovaj način obezbeđuje se nesmetan rad i donošenje operativnih odluka na skupštini, koje u narednom periodu upravni odbor sprovodi u praksi.

Naše akcionarstvo je i dalje na veoma rudimentarnom nivou i često veliki broj akcionara niti je zainteresovan niti učestvuje u radu skupštine. Ovo je u velikoj meri posledica načina sticanja akcija koje su mnogi akcionari dobili besplatno te su im samim tim motivacioni faktori na veoma niskom nivou.

Ipak, veoma često se dešava da i akcionari koji su akcije stekli kupovinom na berzi ne idu na skupštine akcionara jer pretpostavljaju da će skupština doneti odluke u interesu svih akcionara. Ova svojevrsna apstinencija akcionara daje mogućnost menadžmentu da upravlja firmom uz mali broj glasova. Na ovaj način povećava se rizik da će biti izglasane odluke koje nisu u interesu velikog broja manjinskih akcionara.

Ostale vestiArhiva