- NE verujem da će se ekonomski nešto značajno dogoditi pošto Srbija i Crna Gora postanu nezavisne države - kaže za “Novosti” ekonomski analitičar profesor Miroslav Prokopijević. - One su i dosada imale zaokružene, različite privredne sisteme.
Imali su odvojene valute i drugačije carine. Jedina promena koja će se desiti jeste što će se naša međusobna trgovina knjižiti kao klasičan spoljnotrgovinski posao.
* Računate li da će Srbija, recimo, dobiti veći prostor da se “skoncentriše” na stvaranje dobrog poslovnog okruženja?
- Ne verujem u bitne promene, pod uslovom da ostanu ista pravila igre, a nema razloga da tako ne bude. Što se tiče mogućnosti Srbije za kreiranje boljeg poslovnog okruženja, i dosada ih je imala. Niko joj u tome nije smetao, jer su te nadležnosti bile u rukama zemalja članica. Međutim, Srbija je suviše malo uradila posle 2000. da bi postala privlačnije investiciono područje. Ako se citiraju brojke, u prošloj godini Srbija je imala oko 1,5 milijardu evra stranih investicija. To malo zamagljuje stvari, jer je to zapravo kupovina već postojećih firmi. Ono što treba gledati, to su - “grinfild” ulaganja.
Crna Gora je, s druge strane, ovako mala kakva je, za poslednju godinu dana imala oko 450 miliona ukupno stranih ulaganja. Od toga 220 miliona evra bile su “grinfild”, a Srbija u isto vreme nije imala ni 150 miliona direktnih stranih investicija. Tu se tek vidi da reforme u Srbiji tek treba da počnu.
* Zašto Srbija nema direktnih stranih investicija?
- Nema ih, jer okruženje nije dobro. Carine su visoke, porezi su enormni, državna potrošnja je među najvećim u Evropi. Administracija se neprijateljski odnosi prema biznisu, sem u nekolicini opština, poput Inđije i Novog Beograda. Postoje svi razlozi koji otežavaju ulaganja, a mešanje politike u privredu je enormno. Nijedan strani investitor ne gleda prvo gde će da investira, već kako da upozna nekog ministra ili zvaničnika. Korupcija cveta, u takvoj situaciji inflacija je visoka i ne možete da očekujete da se na Srbiju gleda kao na povoljno poslovno okruženje.
* Verujete li u teze da je, zapravo, investiranje bilo smanjeno zato što je bila neizvesnost da li će opstati državna zajednica ili ne?
- Ne verujem u to, jer ta neizvesnost je postojala i u pogledu Crne Gore. I, opet, recimo, kretanje berze u Crnoj Gori je u poslednjih mesec dana, pa i u poslednjoj nedelji pred referendum, bilo u strašnom "bumu" i to se nastavlja. Kad pogledate berzu u Srbiji, ona se u ovih prvih nekoliko dana posle referenduma nalazi u padu za 3,5 odsto. A, inače, u staganiciji je od prošlog aprila. Berze pokazuju šta su očekivanja poslovnog sveta. Zato je logično očekivanje da će Crna Gora ići napred, a Srbija stagnirati. Tako ovog časa misle i strani i domaći investitori.
* Pojavila se priča u Podgorici da je realno da već 2012. godine Crna Gora postane članica EU. Mislite li da je to realno?
- Ne verujem da bilo ko sa zapadnog Balkana može postati kandidat pre 2014. godine, sem Hrvatske. To se vidi iz finansijskog okvira za period od 2007. do 2013. godine. Tamo su predviđena sredstva za strukturne i kohezione fondove, a ona služe za podmirivanje članica ili kandidata. Pošto Srbije i Crne Gore nema ni među kandidatima, onda je krajnje razumna pretpostavka da do 2013. godine nema ništa od toga. Najranija godina kada mogu biti kandidati ili članovi tek je 2014. godina. Ko postane kandidat tada, može da računa da će postati član 2016. ili 2017. godine.
* Za ponedeljak se najavljuje početak razgovora o rekonstrukciji Vlade Srbije, kao i priprema zakona koji su dosada bili na nivou državne zajednice. Mislite li da će to dodatno usporiti privredu s obzirom na to da sada opet imamo vakuum u kojem ne znamo kako ćemo poslovati od jeseni?
- Nema mnogo zakona na saveznom nivou, sem odbrane, ljudskih prava i spoljnih poslova. To nisu stvari koje su važne za privredu. Ono što postoji u Beogradu kao problem, jeste to što je trenutna Vlada slaba sa ekonomskim reformama, a kao alternativa se nazire još gora radikalska varijanta. To je ono što će na nivou političkih neizvesnosti najviše uticati na ulaganja.

"SPONZORI" NEOPHODNI
* ODMAH posle rezultata izbora, Srbija je izašla sa stavom da je, zapravo, ona pravna naslednica državne zajednice u pogledu saradnje sa međunarodnim institucijama. Međutim, crnogorska Centralna banka saopštila je da Srbija ne nasleđuje članstvo u MMF, nego da se ta prava vučenja dele u skladu sa kvotom. Da li je Srbija, zaista, naslednica ili ne?
- Tako piše u Ustavnoj povelji koja je dosada važila, a koja je još na snazi. Ona podrazumeva da svako povuče svoj deo kvote. Prema tome, kada Crna Gora bude izabrana za punopravnu članicu MMF njoj će pripasti taj deo kvote od bivše države, proporcionalno privrednoj snazi. Ali, to su suviše mala sredstva i Srbiju i za Crnu Goru. Ranije su morali da imaju pokrovitelja, neku zemlju koja će objedinjavati njena prava. Mislim da je to Švajcarska bila za prethodni period. Verujem da će pokrovitelj i dalje morati da se angažuje, za jedne i druge.

Ostale vestiArhiva