Granice su gotovo izbrisane, moglo se reći ovih dana za ono što se događa na balkanskom bankarskom tržištu. Banke koje se kod nas pojavljuju tokom privatizacije već su u našem regionu: Kredit Agrikol, HVB, EGF, Sosijete ženeral, Erste – imaju svoje mreže u gotovo svim zemljama oko nas i dalje.

Kada je u pitanju vojvođansko tržište, bankarsku završnicu u privatizaciji igraju Grci i Austrijanci. Jer, već i vrapci znaju, između Nacionalne bake Grčke i austrijske BA-CA odlučuje se ko će biti vlasnik Panonske, odnosno Vojvođanske banke. Osim ove kupovine, na državnim tenderima pojavila se kao iznenađenje mađarska OTP, koja je nedavno postala vodeći akcionar Kulske banke, a preuzma i Cepter banku. Pre njih na srpsko tržište je ušla je EFG banka. Ona je još 2003. kupila Post banku, a prošle godine Nacionalnu štedionicu. Preuzimanje ove druge nedavno je okončano, pa je EFG vlasnik 100 odsto ove kuće.

- Želimo da do 2009. godine naše tržišno učešće povećamo sa sadašnjih 2,5 na 5,7 procenata - kaže direktor EFG u Srbiji Stavros Joanu. - Samo ove godine uložili smo 85 miliona evra u Nacionalnu štedionicu, a pored standardnih poslova sa stanovništvom koji su sada u prvom planu, nameravamo da se više bavimo investicionim i privatnim bankarstvom u Srbiji, kao i da značajnije plasmane usmerimo ka poljoprivredi. Sa svim ovim poslovima naša kuća ima itekako iskustva.

Da ovoj kući koja je osnovana 1990. godine iskustvo ne manjka, govori i podatak da je sa aktivom od 46 miliona evra, ona druga po veličini u Grčkoj. Sem u Srbiji ima svoje banke i u Bugarskoj, Ruminiji, Poljskoj, Kipru i Turskoj. Prisustvo na ovom tržištu EFG je pojačala pre desetak dana, kada je preuzela 70 odsto vlasništva Tekfena, turske kuće koja sem banke ima i lizing kompaniju. Transakcija je vredna 260 miliona dolara. I pre no što su stavljeni potpisi u Istanbulu na ugovor, u EFG-u su bili zadovoljni svojom pozicijom u zemljama “nove Evrope”, kako se nazivaju države koje su prošle tranziciju. EFG ima 400 ekspozitura, a do kraja godine planira da taj broj poveća na 500. U ovom trenutku u Srbiji banka raspolaže sa 99 ekspozitura u zapošljava 1.400 ljudi. Mere NBS kojima je povećana obavezna rezerva na 60 odsto aktive, prošle su u toj kući bez povećanja kamatnih stopa.

A kako sve to izgleda u Grčkoj? U to je mogla da se uveri grupa srpskih novinara koja je nedavno boravila u toj zemlji. Na tom tržištu vlada oštra borba za svakog klijenta. Bankari ne samo da su spremni da se prilagode svakom zaposlenom, već su ekspoziture u svim delovima grada tako koncipirane da se prilagođavaju potrebama kraja gde rade. U delovima koji nisu tako blizu centra sve je organizovano tako da stranka ne mora da napušta svoje naselje. SMS i E-banking su uobičajeni. Zato većina žitelja Grčke u ekspozituru banke dolazi tek kada želi da investira novac ili da podigne kredit.

Kada se sve sabere, naši ljudi se pitaju, šta svi oni traže na srpskom tržištu kada kod kuće imaju tako lepe uslove? Deo odgovora se može pronaći i u razlozima koje je EFG banka navela prilikom nedavne kupovine turske banke. Eurobank EFG smatra da će Turska u narednom srednjoročju ostvariti značajne stope rasta kako u ekonomiji uopšte, tako i u bankarskom sektoru, te da vredi ojačati poziciju na tom tržištu. Banke koje u ovom trenutku kupuju na srpskom tržištu veruju da će i našoj privredi krenuti.
Zato bi umesto toga što se često čudimo i po malo ljutimo što su došle ovde, trebalo to da shvatimo kao dobar predznak.

Bogati mućnu glavom

Dok čekamo da naši zaposleni postanu investitori, nije zgoreg malo se obavestiti kako to rade Grci. NJima je znatno lakše, jer stručnjaci poput inženjera, lekara i menadžera zarađuju i do 300.000 evra godišnje. Većina naših stručnjaka bi ovaj podatak propratila samo s dubokim uzdahom. A imaju i zašto. Banka u kojoj se razmatraju ideje o ulaganjima nalazi se u otmenom delu Atine, a umesto u poslovnu zgradu ulazi se u malu lepu palatu koja je izgrađena u francuskom stilu. Klijenti se tu udobno osećaju, ali se previše i ne opuštaju. Po rečima direktorke ove ekspoziture Penelope Penegi, bogati prilično biraju pre no što odluče gde će uložiti novac. Investicije nisu manje od 10.000 evra – jer tako izgleda tržišna privreda.

Ostale vestiArhiva