Za manje od mesec dana, 21. juna, na državnim univerzitetima i višim školama u Srbiji počeće prvi upisni rok za brucoše, pa ogromnu većinu roditelja maturanata koji žele da nastave školovanje na fakultetima obliva hladni znoj od same pomisli na izdatke koji ih očekuju.

Jer, čak i ako im je dete sjajan učenik i ima dovoljno znanja da prijemni ispit položi s maksimumom bodova, što će reći da mu se smeši mogućnost da se na studije upiše u statusu budžetskog studenta, čije školovanje plaća država, sam “put” do indeksa košta bar desetak hiljada dinara: naknada za polaganje prijemnog ispita, pa lekarskog pregleda (za fakultete gde je to neophodno), pa troškovi upisa, pa... Više od sto evra košta ulaznica na državni fakultet u zemlji Srbiji u kojoj je prosečna plata malo veća od 200 evra. Šta tek da čini roditelj koji je na “minimalcu”, manjem i od 100 evra ( nešto više od 8.000 dinara), ili bez posla?

Da na varijantu “uđeš, izađeš i gotovo” roditelj i dođe do keša i omogući detetu da uđe u trku za indeks, šta onda...”? Može li prosečan građanin, s prosečnim primanjima, a tu je odavno spala i većina intelektualaca, platiti studije svom detetu? Ako već i sami niste suočeni s ovim izdatkom, evo podataka, pa prosudite sami. Po principu velikih brojeva - najveći grad, najveći državni univerzitet, najveće zanimanje za upis na studije, pa i, uglavnom, najveće školarine ima većina fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Bez premca je Arhitektonski fakultet u prestonici, na kojem je studiranje najskuplje u Srbiji, gde će samofinansirajući brucoš školarinu plaćati 240.000 dinara. To je u evropskoj valuti 2.727 evra! Nema šta, školarina “evropska”, ali u zemlji u kojoj je nezaposlenih koliko i zaposlenih, s anemičnom ekonomijom i životnim standardom koji pati od “padavice”.

Ali, u “zemlji čuda” čudima kraja nema, pa je na istom ovom fakultetu ( koji je i lane bio “lider” po školarini u državnom sektoru) školarina za školsku 2006/2007. skuplja za čak 80.000 dinara nego u tekućoj akademskoj godini. Poskupljenje je ravno školarini na Matematičkom fakultetu u Beogradu, ili gotovo utrostručenoj školarini na Rudarsko-geološkom fakultetu UB! Odgovor se, naravno, lako može naći jer studije rudarstva i geologije mladima nisu naročito privlačne, pa će utvrđena budžetska kvota od 115 mesta verovatno premašiti interesovanje kandidata, dok arhitektura, stomatologija, farmacija, medicina, umetničke discipline... uvek imaju više kandidata nego indeksa.

Po zakonima tržišta, potražnja diktira cenu, pa će fakulteti koji imaju ovako tražene studijske programe, i mali broj mesta, naduvavati školarine dokle god ima ko da ih plaća. Ali, u skladu s novim Zakonom o visokom obrazovanju, fakulteti će morati da poštuju zakonsku obavezu i konačno utvrde precizna merila za utvrđivanje kolika će biti školarina i troškovi, tako da student zna šta sve i koliko plaća, pa da vidi šta mu fakultet za taj novac pruža.

Inače, raspon samofinansirajućih školarina u 2006/2007. u Srbiji biće od 16.000 dinara (kolika je i u 2005/2006) za studije na Poljoprivrednom fakultetu u Lešku Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici do pomenutih 240.000 dinara na beogradskom Arhitektonskom. Što će reći da će jedan brucoš na arhitekturi u prestonici za školarinu dati koliko 15 studenata poljoprivrede u Lešku .

Školarine na Univerzitetu u Novom Sadu i sada se, kao i lane, drže dalje od ekstrema, ali su u proseku skuplje za dvadesetak posto, već prema inflaciji. Tako će prosečna školarina na UNS-u biti 68.500 dinara (778 evra), s tim što samo Tehnološki i Akademija umetnosti za sledeću školsku godinu nisu povećavali cenu. Najskuplja na UNS-u je školarina za studije stomatologije i farmacije na Medicinskom fakultetu- 150.000 dinara, a najjeftinije su na fizici i nekim profesorskim smerovima Prirodno-matematičkog fakulteta, Pedagoškom fakultetu u Somboru i Učiteljskom fakultetu na nastavnom mađarskom jeziku- 45.000 dinara.Samofinansirajući brucoši, a u tom statusu biće većina studenata, na Pravnom plaćaće 65.000 dinara, na Ekonomskom u Subotici 72.000 (studiranje na daljinu košta 90.000 dinara), na Fakultetu tehničkih nauka 80.000 i 95.000 dinara, u zavisnosti od smera, Fakultetu fizičke kulture 70.000 (trogodišnji smerovi) i 80.000 dinara četvorogodišnji, na Filozofskom fakultetu 59.000 dinara na 15 studijsih grupa osim na engleskom jeziku i književnosti, psihologiji i žurnalistici gde je 96.000 dinara, a za ove smerove se potencijalni brucoši i najviše zanimaju... Kada se uporede neke školarine na dva najveća državna univerziteta u Srbiji, Beogradskom i Novosadskom, u Beogradu su jeftinije školarine na farmaciji (za 30.000 dinara), na mašinstvu (za 20.000 dinara), pejzažnoj arhitekturi (za 6.000 dinara), studiranja na daljinu na Ekonomskom (za 18.000), pravu (za 5.000), ali je zato u Novom Sadu jeftinija medicina (za 35.000), stomatologija (za 30.000), dramske umetnosti (za čak 85.000 dinara, skoro kolika je školarina), strani jezici ( za po 21.000 dinara, osim engleskog koji je u Novom Sadu skuplji za 6.000 dinara)...

Naravno, u celoj priči o fakultetskim školarinama ne sme se zanemariti činjenica da ovako siromašna država ipak svake godine iz budžeta finansira studiranje gotovo polovine brucoške generacije, kao i budžetske studente viših godina studija, smeštaj u studentskim domovima i ishranu, deli stipendije i kredite, stimuliše najbolje i talentovane.

Kako kome

Raspon samofinansirajućih školarina u 2006/2007. u Srbiji biće od 16.000 dinara (kolika je i u 2005/2006) za studije na Poljoprivrednom fakultetu u Lešku Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, do 240.000 dinara na beogradskom Arhitektonskom. Što će reći da će jedan brucoš na arhitekturi u prestonici za školarinu dati koliko 15 studenata poljoprivrede u Lešku .

Ostale vestiArhiva