Iako podaci o zaradama i troškovima života govore da živimo bolje nego početkom proleća, ekonomisti upozoravaju da se ti pozitivni pomaci nažalost nisu odrazili u džepovima potrošača. Brojke kazuju da je došlo do porasta kupovne moći stanovništva, međutim, pitanje je da li se to odnosi baš na sve građane ili samo one koji imaju privilegiju da rade u nekom od javnih preduzeća.

Kako za naš list komentariše direktor Centra za marketinška istraživanja magazina “Eumarket” Saša Đogović, na taj pozitivan pomak dobrim delom je uticao javni sektor. Podsetimo, početkom maja su porasli računi za PTT usluge, a početkom aprila je struja poskupela u proseku za 15 odsto.

- Postoji bojazan da su dobrim delom ta sredstva otišla na povećanje zarada zaposlenih u javnim preduzećima, umesto da se malo više govori o njihovom poslovanju i produktivnosti. Nažalost, podaci nemaju pokriće u privrednoj aktivnosti, što ima negativan uticaj i na inflaciju - kaže Đogović ocenjujući da građanima najteže padaju cene na zelenoj pijaci koja je ove godine skuplja zbog nepogoda koje su desetkovale useve.

A upravo pijaca, napominje on, velikim delom učestvuje u troškovima domaćinstva. Naš sagovornik napominje da se ipak ne može govoriti o padu životnog standarda ali, kako kaže, statističke podatke ipak treba uzeti sa rezervom.

Imajući u vidu da i dalje sa prosečnom platom ne možemo pokriti standardnu potrošačku korpu, a sa prosečnom isplaćenom penzijom ni troškove minimuma egzistencije, može se reći da je kupovna moć stanovništva i dalje na nezadovoljavajućem nivou. Prosečna plata u Srbiji je prema poslednjim podacima 20.887 dinara, realno su zarade u prošlom mesecu u odnosu na mart povećane za 2,4 odsto, a naspram aprila prošle godine za 6,2 procenta. Međutim, kako kaže Đogović, valja imati na umu da je inflacija u tom peridu bila znatno dinamičnija, pa je kupovna moć u Srbiji i dalje loša. Pozitivne pomake kada je reč o zaradama građani i nisu osetili, veli on. Najviš rast su zabeležili upravo poljoprivredni proizvodi i režijski troškovi, što zapravo i najviše opterećuje kućni budžet. Đogović napominje da su cene na malo u aprilu u odnosu na mart porasle za 1,8 odsto, a poljoprivredni proizvodi za 4,7 procenta. A u odnosu na april prošle godine, poljoprivredni proizvodi su poskupeli za 16,3 odsto. Prema tome, kako kaže naš sagovornik, prosečnom domaćinstvu u Srbiji i dalje je neophodan dopunski rad, ili da svoj budžet dopunjuje, ukoliko poseduje imanje, rodbinu na selu, pa tako lakše nabavlja poljoprivredne namirnice.

Od matematike boli glava

Prosečni mesečni prihodi po domaćinstvu u Srbiji, tokom prošle godina, iznosili su 26.952 dinara, dok su prosečni mesečni rashodi bili 27.915 dinara, saopštio je juče Republički zavod za statistiku.

Na osnovu ankete o potrošnji domaćinstava u 2005. godini, sprovedene na uzorku od 4.295 domaćinstva, utvrđeno je da su najvećim mesečnim prihodima - od 33.091 dinara, raspolagala domaćinstva u Beogradu, a najmanjim - 24.924 dinara, domaćinstva u centralnoj Srbiji bez Beograda. U strukturi prihoda domaćinstava, najveći procenat zauzimale su zarade i nadnice, koje su se kretale od 43,4 odsto u Vojvodini, 44,5 odsto u centralnoj Srbiji bez Beograda, do 62,4 odsto u Beogradu, dok je prosek za Srbiju - 49,6 odsto. Na drugom mestu po visini učešća u prihodima nalaze se transferi u novcu dobijenom od vladinih organizacija, od čega je u prosečan budžet domaćinstava Srbije pristizalo 26,7 odsto, odnosno 24,2 odsto u Vojvodini, 28,6 odsto u Beogradu. Ostale izvore prihoda činila su primanja od poljoprivrede, lova i ribolova, s učešćem koje je iznosilo 10 odsto, dok su primanja na osnovu zakupa, kamata ili štednje učeštvovala sa 9,7 odsto. Najveće prosečne mesečne rashode od 34.555 dinara, imala su domaćinstva u Beogradu, domaćinsta u centralnoj Srbiji mesečno su u proseku trošila 26.321 dinara, dok su domaćinstva u Vojvodini trošila po 25.159 dinara. Najveći deo izdataka domaćinstava, 37,1 odsto, činili su izdaci za hranu i bezalkoholna pića, pri čemu se učešće izdataka za ishranu, u ukupnim rashodima domaćinstava, kretalo od 32,7 odsto u Beogradu, 34,5 odsto u Vojvodini, do 41,3 odsto u centralnoj Srbiji. Na drugom mestu bili su izdaci za stanovanje, vodu, struju, gas i druga goriva, koji su se kretali od 15,8 odsto u centralnoj Srbiji, do 19,8 odsto u Vojvodini.

Ostale vestiArhiva