Beograd - Odluka Bosne i Hercegovine da ukine nultu stopu carine na uvoz četiri grupe proizvoda iz Srbije i Crne Gore praktično će onemogućiti izvoz u tu zemlju. Naše firme biće nekonkurentne i polako će gubiti tržište jer povećanje izvoznih dažbina u proseku za oko 30 odsto predstavlja preveliko opterećenje. Iako ta odluka može da naruši odnose dve zemlje, teško je očekivati da će biti opozvana - kaže za Danas Dejan Jovović, pomoćnik ministra za međunarodne ekonomske odnose SCG i predsedavajući srpsko - crnogorskog dela Mešovite komisije za implementaciju Sporazuma o slobodnoj trgovini između SCG i BIH.

Prema njegovim rečima, ukinuta je nulta carinska stopa na uvoz mesa i mesnih prerađevina i mleka i proizvoda od mleka (razne vrste mesa - kokošije, ćureće, mleko, pavlaka, jogurt i ostali mlečni proizvodi, kao i suhomesnate prerađevine - kobasice, šunke...)
- Carine na uvoz ovih proizvoda iznose deset odsto. U zakonu o carinskoj tarifi u BIH se, osim carine po vrednosti, naplaćuju i tzv. prelevmani koji se kreću od 0,15 konvertibilnih maraka po litri ako je reč o mleku i idu do 3,5 KM po kilogramu kada je reč o suhomesnatim proizvodima. To znači da su u proseku meso i klanični proizvodi opterećeni dažbinama u visini od 58 odsto, mleko i proizvodi od mleka sa oko 21 odsto, a prerađevine od mesa i kobasičarski proizvodi sa 81,5 odsto. Posle uvođenja ove mere BIH planira da naplaćuje dažbine koje se dobijaju sabiranjem 40 odsto vrednosti carine i 40 odsto vrednosti prelevmana za svaki proizvod. To znači da će opterećenje za izvoz mesa i klaničnih proizvoda iz Srbije u BIH iznositi više od 24 odsto, za mleko više od osam odsto, a najviše će biti opterećen izvoz suhomesnatih proizvoda, više od 32 odsto. Carina od deset odsto nije velika, ali su visoki iznosi prelevmana tako da ova rigorozna mera predstavlja veliki namet - smatra Jovović i naglašava da je BIH prekršila Sporazum o slobodnoj trgovini.
On podseća da je Ugovor do 1. januara 2004. bio asimetričan u korist BIH. Naš sagovornik procenjuje da ovim merama BIH želi da poboljša pregovaračku poziciju uoči razgovora o formiranju jedinstvenog multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini za region na bazi modifikovanog Sporazuma o slobodnoj trgovini za srednju Evropu - CEFTA.
- Žele da nas privole da sednemo za pregovarački sto i da idemo na kreiranje aneksa kojim bismo navodno "olabavili" donete mere što je neprihvatljivo i predstavlja vid ucene. Drugi razlog za donošenje ovih mera treba tražiti u snažnom uticaju monopolističkih lobija u BIH, bolje rečeno, mešetara koji su se našli u mesnoj industriji i mlekarstvu, koji se plaše konkurencije - naglašava Jovović.
Naš sagovornik kaže i da je na zasedanju Mešovite komisije u februaru bosanska strana predlagala da se ide na uvođenje bescarinskih kvota za određene grupe proizvoda posle čijeg bi "probijanja" bila naplaćivana puna carina ili na stvaranje liste proizvoda koji bi išli pod preferencijalnim režimom. Delegacija SCG je taj predlog odbila jer predstavlja korak nazad u liberalizaciji trgovine.
- Oni tvrde da pri izvozu mleka nastupamo sa dampinškim cenama, što nije tačno i to smo obrazložili i dokazali da se upravo firme iz BIH tako ponašaju. Imamo prigovor Poslovnog udruženja crne metalurgije SCG koji se odnosi na uvoz proizvoda Železare Zenica. Ta železara izvozi u Srbiju mrežne nosače za građevinu po dampinškim cenama. Imamo domaću proizvodnju koja zadovoljava sve potrebe i zbog uvoza smo prinuđeni da je smanjujemo. Odluka BIH predstavlja pogoršanje ideje stvaranja zone slobodne trgovine u regionu. Treba reći i da je na sastanku u Bukureštu, 6. aprila, posvećenom stvaranju te zone, predstavnik BIH izvršio pritisak tražeći da tokom rada na formiranju zone dobiju garancije kako bi popravili svoju poziciju u razgovorima o sporazumima sa Srbijom i Hrvatskom. Ne znamo da li je data prećutna podrška - ističe Jovović i podseća da je prošle godine iz Srbije u BIH izvezeno poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od oko 230 miliona dolara, što predstavlja između 30 i 40 odsto ukupnog izvoza u BIH.

Ostale vestiArhiva