Iako je svima jasno da bez titulara svojine domaća preduzeća ne mogu da se upuste u tržišnu utakmicu, dosadašnji tok privatizacije ni izbliza nije dao željene efekte. Da podsetimo, od privatzacije se, osim popunjavanja državnog (delimično i budžeta lokalnih samouprava) očekivalo da donese nova radna mesta, omogući privredni rast, redovnu isplatu penzija, rast životnog standarda ali i da stvori uslove za denacionalizaciju. Umesto toga, Srbija se suočila sa armijom fiktivno ili stvarno nezaposlenih koji preživljavaju velikim delom zahvaljujući sivoj ekonomiji, privredni rast je daleko od planirane dinamike, programi razvoja i dalje se oslanjaju na donacije a denacionalizacija čeka zakonsko rešenje. Nije redak slučaj da firme uspešno prođu formalni deo procesa privatizacije, ali posle toga nisu u stanju da pokrenu proizvodnju, uposle radnike i nađu svoje mesto na tržištu, pa se sve češće dešava da preduzeća koja su pre ulaska u taj proces bila uspešna, počinju da propadaju ili završe u stečaju.

Sve pritužbe radnika ali i čelnika lokalnih samouprava da novi poslodavci ne ispunjavaju ugovorene obaveze, mogu samo u prve dve godine posle privatizacije da se upute Agenciji za privatizaciju. Na hiljade takvih žalbi redovno se razmatra, tvrde u Agenciji, ali kažu da gotovo polovina primedaba nije u njihovoj nadležnosti, već je potrebno da se upute inspekcijama ili policiji, odnosno tužilaštvima. Ipak, priznaju, veliki je broj opravdanih reagovanja. U prilog tome govori podatak da je od oko dve hiljade privatizovanih firmi, na inicijativu Agencije poništeno 205 ugovora o kupoprodaji, dok su 82 privatizacije poništene pravosnažnim sudskim odlukama. Uprkos tome u Agenciji ističu da je to dobar rezultat u poređenju sa ishodom privatizacije u zemljama u tranziciji koje su primenjivale isti model prevođenja u privatno vlasništvo. Najčešći razlog za poništavanje ugovora je taj što vlasnik ne prati utvrđenu dinamiku uplate rata. Po tom osnovu 74 firme ponovo su otvorile postupak privatizacije. Neispunjavanje ostalih ugovornih obaveza, kao što su nepokretanje procesa proizvodnje, nepoštovanje radno-pravnih propisa, odsustvo dogovorenih investicija, otuđenje više od deset odsto imovine firme ili gubitak bankarskih garancija, razlozi su koji su u 131 preduzeću uslovili raskidanje ugovora. U Agenciji naglašavaju da su maksimalno tolerantni prema novim vlasnicima, da pre raskida ugovora više puta proveravaju i opominju na potrebu ispunjavanja obaveza i da čak povlače predlog ako se, i posle isteka svih rokova, ispune stavke iz ugovora. Izmenama Zakona o privatizaciji, koje su usvojene krajem prošle godine, Agenciji je omogućeno da jednostrano raskine ugovor sa novim vlasnikom ukoliko on ne ispunjava obaveze koje je preuzeo kupovinom firme, pa je postupak pojednostavljen i brže se odvija. Tome su u velikoj meri doprinele i izmene Zakona o parničnom postupku.
- Poništavanje privatizacionog ugovora spada u hitne postupke, a izmene zakona omogućile su da se taj postupak završi za šest meseci do godinu dana. Od 76 predmeta otvorenih u prošloj godini i 28 novih slučajeva iz ove godine, 22 su rešena pravosnažnim odlukama. Ipak, imajući u vidu činjenicu da u momentu raskida ugovora, preduzeće zapravo nema vlasnika, odmah se uvode privremene mere kako bi se zaštitila imovina. U većini slučajeva, reč je o ugovorima sa fizičkim licima pa se događa da ne mogu da se nađu na datim adresama, ali to više ne usporava postupak - kaže za Danas Stevo Đuranović, potpredsednik Trgovinskog suda u Beogradu.

Ostale vestiArhiva