BEOGRAD- Pripajanje Srpske banke Poštanskoj štedionici u javnosti je prošlo prilično nezapaženo, a daleko više medijske pažnje bilo je vezano za hapšenje Jelice Živković, bivše direktorke Štedionice, za koju se tvrdi da je bila glavni protivnik Dinkićevoj ideji o fuzionisanju ove dve banke. U PTT-u je, kao većinskom vlasniku Poštanske štedionice, postojao veliki otpor ovoj ideji, tvrde naši izvori. Stvar je, ipak, nekako politički legla, pa je Skupština Štedionice, na predlog Upravnog odbora, tek na sednici od 5. maja donela odluku o pripajanju, iako je Vlada Srbije o tome donela odluku još u decembru 2005. godine. U Srpskoj banci su to uradili mesec dana ranije.

U PTT-u čak tvrde da je jedini cilj ove Dinkićeve zamisli stvaranje jedne jake banke i to samo zato da bi se opet njenom prodajom, odnosno privatizacijom, ovajdila neka strana banka.

Da je reč o sukobljenim interesima govori i naprasna odluka Poštanske štedionice od 19. aprila da odustane od već započete dokapitalizacije, odnosno uvećanja kapitala u iznosu od 2,6 miliona evra. Zvanično objašnjenje bilo je da se od toga odustaje usled kadrovskih promena posle hapšenja Jelice Živković. Štedionica je započela postupak dokapitalizacije još 19. januara, kada je objavljen javni poziv za upis 20.000 akcija u ukupnoj vrednosti od 200 miliona dinara. To je bilo neposredno posle odluke vlade o pripajanju. Akcionari su tri meseca upisivali akcije da bi se posle toga sve poništilo, a pare vratile sa kamatom.

U Agenciji za osiguranje depozita kažu da se "ujedinjena" banka neće prodavati. "Cilj je da se stvori jaka banka, od nacionalnog interesa, koja trebalo da parira stranim bankama na našem tržištu. Ove dve banke po podacima NBS, na dan 31. marta 2006. godine, imaju aktivu od skoro 300 miliona evra, a kao jedna banka trebalo bi da startuju već za mesec dana, odnosno od 30. juna", kažu u Agenciji.

Prema sada važećoj strategiji reforme bankarskog sektora, inače četvrtoj po redu od oktobarskih promena 2000. godine, a koju je donela aktuelna vlada, udeo domaćih banaka na srpskom tržištu ove godine svešće se nešto ispod 20 odsto - objašnjavaju u ovoj Agenciji i podsećaju da ovo nije prvi slučaj pripajanja banaka u cilju njihovog jačanja jer su Vranjska, Prokupačka i Pirotska banka pripojene Niškoj koju je kupila mađarska OTP banka.

U Agenciji za osiguranje depozita ističu da kada se opredeljivalo oko tih 20 odsto, opet je je to bio, jedan opšti stav da ne mora ceo bankarski sistem da se proda, već da ono što opstane bude dovoljno konkurentno.

Sa druge strane veruje se da Dinkić, stvaranjem jedne jake nacionalne banke, želi da ispravi grešku načinjenu sa Nacionalnom štedionicom koja je osnovana 2002. godine sa sličnim ciljem posle gašenja četiri velike banke. Međutim, kroz čudnu, kako neki tvrde, virtuelnu dokapitalizaciju, Nacionalna štedionica, u kojoj je radi promovisanja njenog nacionalnog karaktera među prvima novac uložio i tadašnji guverner Mlađan Dinkić, otišla je u ruke srpskih biznismena Vuka Hamovića, Vojina Lazarevića i drugih. Oni su svoje akcije prošle godine prodali Grcima, a to isto je sa svojim paketom ove godine učinila i Republika Srbija, pa tako sada staru štednju za koju novac obezbeđuje naša država, isplaćuje strana banka. Dinkić je ranije izjavljivao da neće prodavati državni paket u Nacionalnoj štedionici, kao što je jedno vreme govorio i da će Vojvođanska banka ostati u domaćem vlasništvu. Ta banka se, takođe, ove godine prodaje. Ministar rekao, pa porekao, i zato mu radnici Poštanske štedionice ne veruju.

Ostale vestiArhiva