Vesti
Društvo i ekonomija
Novčane kazne za ratare koji ne obrađuju zemlju
04.06.2006. 13:00
Izvor: Glas javnosti
Skupština sutra raspravlja o novom zakonu o poljoprivrednom zemljištu
BEOGRAD - Novi zakon o poljoprivrednom zemljištu trebalo bi da i fizičkim licima omogući da po tržišnim cenama zakupe obradivu zemlju u vlasništvu države, a za one koji ne obrađuju svoja imanja, zakon predviđa novčane kazne. Zakon bi trebalo da se nađe na dnevnom redu sednice Skupštine koja počinje sutra.

Predviđeno je da lokalne samouprave na javnom nadmetanju nude u zakup državno obradivo zemljište i donose programe njegovog korišćenja, uz saglasnost Ministarstva poljoprivrede, rekao je načelnik Odeljenja za agrarne resurse Ministarstva poljoprivrede Zoran Knežević.

Prema njegovim rečima, sredstva od zakupnina obradivog zemljišta u državnom vlasništvu biće raspoređena u republički i budžet lokalne samouprave, u odnosu 60 prema 40 odsto, a biće korišćena za unapređenje poljoprivrede.
Procenjeno je da je oko 400.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini kod pravnih lica i zemljoradničkih zadruga, a ne opština i mesnih zajednica, kao i da je do sada popisano oko 275.000 hektara, rečeno je u Ministarstvu poljoprivrede.

Prioritet pri zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta imaće oni koji poseduju izgrađenu infrastrukturu na tom zemljištu, višegodišnje zasade mlađe od 15 godina ili upotrebljiv sistem navodnjavanja, kazala je šef odeljenja za poljoprivredno zemljište Snežana Rakita. Prednost će, takođe, imati i oni čija se zemlja graniči sa obradivim zemljištem koje se daje u zakup ili su najbliži tom zemljištu, dodala je ona.

U slučaju da vlasnik ne obradi poljoprivredno zemljište u ekonomskoj godini, odnosno vegetacionom periodu, kako je kazala Rakita, opštine će, po novom zakonu, moći da ga daju u zakup, a novac od najma će kasnije dobijati vlasnik. Zakon predviđa i novčane kazne za zaparloženo obradivo zemljište u iznosu od 2.000 do 200.000 dinara, u zavisnosti da li je vlasnik fizičko lice ili privredno društvo, kazala je ona.

Prema njihovim rečima, jedna od značajnih novina zakona je i dobrovoljno grupisanje zemljišta, koje će predstavljati svojevrsnu zamenu parcela onih vlasnika čiji su posedi raštrkani na nekoliko mesta.

Zakonom je predviđeno uvođenje informacionog sistema sa svim podacima o poljoprivrednom zemljištu u državnom, ali i privatnom vlasništvu, kako bi se olakšalo upravljanje i planiranje, navela je Rakita. Predviđeno je, prema njenim rečima, i osnivanje Uprave za poljoprivredno zemljište, kojoj će biti povereni svi poslovi vezani za upravljanje zemljištem i vođenje evidencija, a koja će u svom sastavu imati i inspektore za poljoprivredno zemljište.