Poznato je šta znači izraz petrodolar: reč je o prihodima koje izvoznice nafte ostvaruju njenom prodajom. Ovi prihodi se delom ulažu u strane banke i investicione fondove, delom u devizne rezerve i potrošnju. Rekordna cena nafte od preko 70 dolara po barelu ukazuje da su prihodi od nafte u stalnom porastu. To ujedno znači i da cirkuliše sve više petrodolara.

Sjedinjene Države od povećanja cirkulacije dolara kao svetske rezervne valute nemaju direktnih i kratkoročnih ekonomskih problema. Naprotiv, veliki dolarski prihodi najčešće završavaju u američkim investicionim fondovima i, pogotovo, državnim obveznicama. Tako se stabilizue američka ekonomija, održavaju niske kamatne stope i podržava deficit u spoljnoj trgovini SAD. Indikativan je podatak da je Kina uložila u američke obveznice oko 825 milijardi dolara.

Inače, naftom se u dolarima trguje od Drugog svetskog rata i pored nekoliko kriza. Najveća je bila ona iz 1971, kada je ukinut zlatni polog za dolar. Suština dolara kao svetske rezervne valute je i postala trgovina naftom. OPEK, svetski kartel proizvođača nafte, prihvatio ga je pre svega pod uticajem vodećeg člana Saudijske Arabije. Trguje isključivo u dolarima, a nafta je tako postala crno zlato.

Da, međutim, dolazi vreme promene valuta s kojima se trguje naftom, govori i najava ruskog predsednika Putina. U ruskom parlamentu Putin je 10. maja rekao da će se uskoro u rubljama trgovati na berzi u Moskvi i to ne samo sa naftom, gasom i derivatima, već i sa zlatom. Dodao je da se ovim robama proizvedenim u Rusiji trguje na globalnim tržišitima, pa zašto se onda to ne bi radilo i u Moskvi. Praktično, najavio je nastanak petrorublje.

Istovremeno je oglasio da će rublja ranije od predviđenog roka 2007. godine, već početkom jula postati konvertibilna ne samo na unutrašnjem tržištu, te da će ruska nacionalna valuta postati široko primenjivo sredstvo u međunarodnim transakcijama. Ruske devizne rezerve su dostigle oko 220 milijardi dolara, od čega je 70 odsto u dolarima, a preostali deo uglavnom u evrima. Dakle, od 8. juna počinje trgovina naftom u rubljama čak i za terminske ugovore što se do sada radilo samo u NJujorku i Londonu, a te berze su u vlasništvu američkih kompanija.

Analitičari ocenjuju da to u uslovima još uvek zamašne inflacije od 12 posto neće ići jednostavno, ali se slažu da se radi o dalekosežnoj odluci. Da bi petrorublja postala jednaka petrodolaru potrebno je da postane globalno sredstvo plaćanja i da se njome trguje u svim delovima sveta. Rusija je, inače, drugi izvoznik nafte na svetu, ima dokazanih 16 posto svetskih rezervi, ali i 25 posto rezervi gasa.

Pada u oči da i naftna berza i konvertibilnost, ali i odluka da se cene iskazuju samo u rubljama a ne kao doskora dvovalutno (rublje i dolari), dolaze uoči prvog samita G-8 kome je domaćin Rusija. Stoga nije isključeno da je tajming tih odluka usmeren da oblikuje utisak gostiju o ruskim potencijalima. Tome treba dodati i skorašnju prvu kotaciju akcija naftnog giganta Rosnefta na berzama u Moskvi i Londonu. Takođe, uočljivo je da nema komentara tih odluka u štampi na Zapadu.

Kada je reč o petroevrima aktuelna je najava Irana da će naftu i derivate početi da prodaje u evrima, te da će otvoriti berzu na ostrvu Kis u Persijskom zalivu. U delu svetske štampe ovo je protumačeno kao veća pretnja za SAD od iranskog nuklearnog programa. Predviđeno otvaranje berze 20. marta je odloženo bez posebnog obrazloženja. Podlogu za ovakvu operaciju Iran vidi u činjenici da posle Saudijske Arabije ima druge najveće rezerve nafte, te da dnevno izvozi oko 2,7 miliona barela crnog zlata. Takođe i u činjenici da je najveći trgovinski partner Teherana upravo Evropska unija. Iran je, uprkos protivljenju Vašingtona, potpisao i dugoročne ugovore o isporukama nafte i gasa Kini, Pakistanu i Indiji, čime je ojačao svoj međunarodni položaj.

Pozicija dolara ipak je čvrsta. Naime, dolar predstavlja 70 posto svetskih deviznih rezervi, polovina svetskog izvoza se realizuje u dolarima, četiri petine novčanih transakcija u svetu se odvijaju u ovoj valuti, a i Međunarodni monetarni fond i Svetska banka posluju u dolarima. Naravno da u takvim uslovima većina država traži dolar da bi plaćala dugove MMF, trgovala, kupovala naftu ili stvarala devizne rezerve. Stoga SAD mogu bez teškoća da održavaju deficit platnog bilansa od oko 800 milijardi dolara, da 50 posto manje izvoze nego što uvoze i da više troše od zarađenog.

V. Engdal, autor pažnje vredne knjige “Stoleće rata”, smatra da argument da uvođenje berze za naftu s obračunom u evrima koja bi označila kraj dolara i pad američkog uticaja – ne stoji. To će, po njemu, biti moguće samo ako se stvori neka kombinacija evroazijskih sila koje će biti izazov dominaciji SAD. Do tada ni evro, ni jen, juan ili rublja, ne mogu ugroziti dolar.

Posmatrači se uprkos tome slažu da za SAD visoka cena nafte, ali i petrorublja i petroevro, predstavljaju problem i izazov. Ne treba sumnjati da će vidljiv ili manje vidljiv odgovor uskoro uslediti.

Pada u oči da i naftna berza i konvertibilnost, ali i odluka da se cene iskazuju samo u rubljama a ne kao doskora dvovalutno (rublje i dolari), dolaze uoči prvog samita G-8 kome je domaćin Rusija. Stoga nije isključeno da je tajming tih odluka usmeren da oblikuje utisak gostiju o ruskim potencijalima. Tome treba dodati i skorašnju prvu kotaciju akcija naftnog giganta Rosnefta na berzama u Moskvi i Londonu. Takođe, uočljivo je da nema komentara tih odluka u štampi na Zapadu.

Kada je reč o petroevrima aktuelna je najava Irana da će naftu i derivate početi da prodaje u evrima, te da će otvoriti berzu na ostrvu Kis u Persijskom zalivu. U delu svetske štampe ovo je protumačeno kao veća pretnja za SAD od iranskog nuklearnog programa. Predviđeno otvaranje berze 20. marta je odloženo bez posebnog obrazloženja. Podlogu za ovakvu operaciju Iran vidi u činjenici da posle Saudijske Arabije ima druge najveće rezerve nafte, te da dnevno izvozi oko 2,7 miliona barela crnog zlata. Takođe i u činjenici da je najveći trgovinski partner Teherana upravo Evropska unija. Iran je, uprkos protivljenju Vašingtona, potpisao i dugoročne ugovore o isporukama nafte i gasa Kini, Pakistanu i Indiji, čime je ojačao svoj međunarodni položaj.

Pozicija dolara ipak je čvrsta. Naime, dolar predstavlja 70 posto svetskih deviznih rezervi, polovina svetskog izvoza se realizuje u dolarima, četiri petine novčanih transakcija u svetu se odvijaju u ovoj valuti, a i Međunarodni monetarni fond i Svetska banka posluju u dolarima. Naravno da u takvim uslovima većina država traži dolar da bi plaćala dugove MMF, trgovala, kupovala naftu ili stvarala devizne rezerve. Stoga SAD mogu bez teškoća da održavaju deficit platnog bilansa od oko 800 milijardi dolara, da 50 posto manje izvoze nego što uvoze i da više troše od zarađenog.

V. Engdal, autor pažnje vredne knjige “Stoleće rata”, smatra da argument da uvođenje berze za naftu s obračunom u evrima koja bi označila kraj dolara i pad američkog uticaja – ne stoji. To će, po njemu, biti moguće samo ako se stvori neka kombinacija evroazijskih sila koje će biti izazov dominaciji SAD. Do tada ni evro, ni jen, juan ili rublja, ne mogu ugroziti dolar.

Posmatrači se uprkos tome slažu da za SAD visoka cena nafte, ali i petrorublja i petroevro, predstavljaju problem i izazov. Ne treba sumnjati da će vidljiv ili manje vidljiv odgovor uskoro uslediti.

Ostale vestiArhiva