Kao guverner uporno se trudim da dokažem građanima da je dinar za njih najbolja investicija i da su, ukoliko su u poslednje dve, tri godine štedeli isključivo u stranoj valuti gubili na supstanci, jer je od početka tranzicije do danas inflacija bila veća od depresijacije kursa i kamatnih stopa na deviznu štednju. Inercija, zasnovana na lošim iskustvima iz prošlosti, međutim, još uvek deluje i radi na štetu građana, a u korist banaka koje, na iskustvu stečenom u drugim zemljama iz regiona, vrlo dobro znaju šta se dešava u ovoj fazi tranzicije.
Tako su banke spremne da i po nekoliko milijardi drže, ne u devizama, već u dinarima, ulažući ih u repo operacije uz kamatne stope od 24 odsto na godišnjem nivou koje im nudi NBS.
Zašto? Zato što su bankari svesni da Narodna banka ne bi izdavala svoje hartije od vrednosti uz toliku profitnu stopu da nije stoprocentno sigurna da će inflacija biti znatno niža, jer se radi o rejtingu centralne banke.
Istovremeno, devizne rezerve NBS koje su premašila 8 milijardi dolara čvrsta su garancija za stabilnost kursa i domaće valute.
Dakle, bankari znaju da ulaganjem u dinare neće izgubiti, naprotiv, da će ostvariti zaradu.
NBS je izdavanjem, već druge emisije svojih dinarskih štednih zapisa, takođe sa kamatnom stopom od 24 odsto na godišnjem nivou, omogućila i građanima da ulažu, odnosno da štede uz isti profitkao i banke.
Zanimljivo je da su najveći kupci tih zapisa upravo bankari, koji istovremeno, umesto da ih odgovorno savetuju kako da upravljaju svojom finansijskom imovinom, građanima savetuju da štede isključivo u evrima, iako su svesni da ih time za poslednje tri godine savetuju da gube svoj novac.
Narodna banka, naravno, ne može da prinudi banke da nude više dinarskih proizvoda, ali zato može da apeluje na građane koji štede da barem jednim delom to čine i u dinarima. Ako je to u poslednjih nekoliko godina bila najbolja alternativa za banke, onda je valjda podjednako dobra alternativa i za građane koji se budu odlučili za štedne zapise NBS i povlače svoju zaradu koja pri tome nije oporezovana.

Želim da podsetim da je NBS već u dva navrata smanjila provizije menjačima i da će se centralna banka postepeno povlačiti sa menjačkog tržišta, a to znači da će formiranje kursa u sve većoj meri prelaziti na komercijalne banke.
Posle jednog talasa apresijacije kursa u februaru, martu i aprilu, u slučaju da se nastavi sa prilivom stranih investicija i značajnim prilivom kapitala iz inostranstva, ne bi me čudiloda dođe do dodatne apresijacije dinara pošto će ponuda deviza biti veća od tražnje.
Svaka apresijacija je gubitak za one koji štede u stranoj valuti i pitam se ko će onda biti - kriv NBS koja navodno apresira dinar, ili banke koje su savetovale klijente da isključivo štede u devizama?
NBS oseća odgovornost da građanima kaže ono što izgleda niko neće, da će ubuduće cenu deviza sve više formirati ponuda i tražnja i da im je upravo dinar brana od "plivanja" kursa na koje će u sve manjoj meri uticati centralna banka.

Ostale vestiArhiva