Vesti
Društvo i ekonomija
Sve je stalo, samo cene rastu
07.06.2006. 11:00
Izvor: Danas
Rezultati ekonomske politike u prvom kvartalu nalik incidentnoj situaciji tvrde stručnjaci Ekonomskog instituta
Beograd - I pored majskog skoka cena od 1,6 odsto ostajemo pri prognozi koju smo dali krajem aprila da godišnji rast cena neće premašiti 13,5 odsto, izjavio je juče predstavljajući najnoviji broj Konjunkturnog barometra Stojan Stamenković, urednik te publikacije. I pored toga što je došlo do slabljenja dinamike industrijske proizvodnje, unutrašnjeg prometa, spoljnotrgovinske razmene i zarada, Stamenković tvrdi da nije izgubljena šansa da do kraja godine bude ostvarena planirana stopa rasta izvoza od 20 odsto, a ako se u narednim mesecima ne pređe dosadašnji prosečni mesečni rast uvoza od 10 odsto, onda ni deficit ostvaren u spoljnotrgovinskoj razmeni ne bi bio dramatičan. Ono što stručnjaci okupljeni oko MAT ne mogu sa sigurnošću da procene jeste kakav je rast proizvodnje moguće očekivati.
- Prema statističkim podacima zaključno sa aprilom, evidentno je da proizvodnja opada, i to za čak 7,6 odsto u odnosu na mart, a sve ukazuje na to da ostvareni rast od četiri odsto u prva četiri meseca ove godine nije posledica tekućeg privrednog oporavka već kretanja u poslednjem kvartalu lane. Međutim, kako je evidentna stagnacija ili pad obima proizvodnje u prerađivačkom sektoru, osim kod proizvodnje prehrambenih proizvoda, a tražnja iz prvog kvartala koja je vukla ka ubrzanju nije se ponovila i u aprilu, posebno to ne bi trebalo da bude slučaj posle najnovijih mera NBS, teško je u ovom momentu proceniti da li smo ušli u totalnu stagnaciju ili je ovo samo incidentna situacija - naglasio je Stamenković.
Zanimljivo je da se položaj privatnog sektora, prema ocenama samih privrednika, pogoršava, dok se popravlja položaj društveno-državnog sektora, što je tendencija suprotna tranzicionim kretanjima. Potvrda za to je povećanje prosečne iskorišćenosti kapaciteta, da zaposlenost manje opada nego u privatnom sektoru, izvoz raste brže, a rast zarada je gotovo isti kao i u privatnom sektoru.
- Očito je da je društveno-državni sektor bio "dopingovan" ili kreditima ili subvencijama. Činjenica je, takođe, da se mere NBS u većoj meri negativno odražavaju na privatni nego na društveni sektor, s obzirom na to da njihovi troškovi rastu sa rastom kamata a deo nelikvidnosti iz društveno-državnog sektora prebacuje se na njihov račun - konstatovao je Milan Kovač, saradnik MAT.
Prema rečima Milana Kovača, na sektor tražnje u aprilu delovali su i povećani kreditni plasmani i rast zarada, ali ovog puta generator tog rasta je u privredi, a ne u javnom sektoru. On je podsetio da je masa zarada u aprilu u društvenim preduzećima povećana za 4,9 odsto u odnosu na mart, dok je ukupna masa zarada u Srbiji povećana za samo 1,6 odsto.

STAMENKOVIĆ: Jačanje monopolske pozicije NIS

Komentarišući predložen koncept privatizacije NIS, Stojan Stamenković rekao je da nije dobro da se monopol na preradu nafte protegne na čitavu deceniju kako je predložio privatizacioni savetnik.
"Privatizacija u dve faze ima za cilj da država bar u prvoj ostane formalno većinski vlasnik, ali ne i upravljač, a da strateški partner bude nosilac investicija koje će država kontrolisati, pri čemu bi kontrola cena bila istrguta iz ruku Vlade uspostavljanjem automatizma čime se svaka elastičnost cena derivata u odnosu na cenu sirove nafte briše", rekao je Stamenković