Ako se dogodi, ušta niko ozbiljno ne veruje, da parlament pre izbora usvoji predloženi budžet koji je, bez sredstava namenjenih Nacionalnom investicionom planu, povećan u odnosu na ovaj rebalansiran za više od 16,7 odsto, a pri tom inflacija na početku godine ne izmakne kontroli nego se kreće u projektovanom okviru od 7,5 odsto, to bi praktično značilo da bi javna potrošnja nominalno rasla dvostruko brže od rasta GDP, ali i realno za 1,8 odsto brže od rasta GDP za koji je pitanje da li će u takvim okolnostima moći zabeleži skok od sedam odsto.
Kada je reč o monetarnoj politici u prvom kvatralu naredne u prvom kvartalu naredne godine centralna banka će, po svemu sudeći, «gurati» model politike kamatnih stopa kojom će nastojati da baznu inflaciju drži u koridoru koji je zacrtala. Ove godine to je između sedam i devet odsto, a u sledećoj od četiri do osam odsto. Međutim, kako je potpuno neizvesno kakav će biti plan i dinamika rasta cena koje su pod kontrolom države to bi i te kako moglo da dovede u neugodnu poziciju monetrane vlasti u periodu između odlaska jedne i formiranja druge vlade, čije bi posledice teško bilo ispraviti. Posebno, ukoliko dođe do vraćanja točka unazad i ponovo se krene sa politikom administrativnog određivanja «realnog» kursa dinara.
U narednu godinu sa još jednom enigmom. Niko sa sigurnošću ne može da tvrdi kakvu će ekonomsku politiku ponuditi nova vlada. Dve njene udarne politike - fiskalna i monetarna pod ogromnim su znakom pitanja i zavisiće od toga koja će opcija pobediti na predstojećim parlamentarnim izborima. Nažlost, ekonomisti teško da mogu da sagledaju šta bi koja od mogućih postizbornih koalicija o kojima se govori mogla da donese na makroekonomskom planu zato što ni jedna od političkih partija nema čvrsto utvrđen ekonomski program iz koga bi se moglo videti za kakvu će se politiku javne potrošnje zalažu, niti na kakvu monetarnu politiku oslanjati ako im taj deo vlasti zapadne u ruke. Na osnovu priča da je neko za ukidanje poreza na prenos apsolutnih prava kod prve kupovine stana ili smanjenja PDV na računare sa 18 na 8 odsto, teško je zaključiti kakva nas fiskalna politika čeka, kao što je iz priče da je sadašnja vrednost dinara precenjena teško oceniti da li to znači da bi se odustalo od modela targetiranja inflacije i ponovo prešlo na politiku deviznog kursa kao nominalnog sidra.


(NE)MOGUĆI SCENARIO
Zato procena ekonomista ide najdalje dotle da kažu da bi «ako se pođe od pretpostavke da će nova vlada nakon izbora u najboljem slučaju biti formirana krajem marta, to moglo da znači da se može računati na zadržavanje postojećeg modela monetarne politike i relativno visoku fiskalnu potrošnja u većem delu prvog polugodišta». Takav zaključak proizilazi iz činjenice da se već u oktobru vide efekti rebalansiranog budžeta na strani rashoda, čime je formiran nivo na kojem će naredna godina početi. Naime, realan rast tekućih izdataka iz budžeta bio je u periodu od januara do oktobra 2,9 odsto, a samo u oktobru 6,2 odsto.
Ukoliko se bude išlo na privremeno finansiranje korisnika budžeta zbog toga što državni budžet nema ko da usvoji do 15.decembra kako to zakon predviđa, ovoga puta takav način finansiranja neće imati raniji restriktivni karakter, jer se četvrtina ovogodišnjeg budžeta ne odnosi na onaj usvojen pred kraj prošle godine nego na značajno uvećan, i to u uslovima niže inflacije nego u prvom kvartalu ove godine. Korisnicima budžeta će tako biti na raspolaganju u prvom kvartalu iduće godine 126 milijardi dinara, ili 42 milijarde dinara mesečno. Da nije bilo rebalansa, taj iznos bio bi za oko 14 milijardi manji, što znači da bi oni kojim se finansiraju iz državne kase bili uskraćeni za oko pet milijardi dinara. Pitanje je, međutim, da li i ovako uvećan kvartalni iznos može da podnese povećanje plata u javnom sektoru koje je mahom skoncentrisano u poslednjem ovogodišnjem kvartalu, ili će već na startu naredne godine pojaviti gepovi između zakonom utvrđenih sredstava i dostignutog nivoa prava. Jer, ne treba zaboraviti da su budžetski rashodi za zaposlene u oktobru skočili sa prosečnih 16,5 na čak 45,8 odsto a time je formiran nivo sa kojim će se startovati i u novoj godini.
Ako bi se dogodilo, ušta niko ozbiljno ne veruje, da parlament pre izbora usvoji predloženi budžet koji je, bez sredstava namenjenih Nacionalnom investicionom planu, povećan u odnosu na ovaj rebalansiran za više od 16,7 odsto, a pri tom inflacija na početku godine ne izmakne kontroli nego se kreće u projektovanom okviru od 7,5 odsto, to bi praktično značilo da bi javna potrošnja nominalno rasla dvostruko brže od rasta GDP, ali i realno za 1,8 odsto brže od rasta GDP za koji je pitanje da li će u takvim okolnostima moći zabeleži skok od sedam odsto. Istina, ovakav scenario bi najverovatnije mogao da potraje najduže do polugodišta, ali nije sasvim izvesno da li tako «potrošena» polovina godine sa stanovišta javnih finansija može da se naknadnim stezanjem kajša nadoknadi. Ili će se desiti repriza 2004. godine kada se pokazalo da je posle privremenog finansiranja u prvom kvartalu i usvajanja takozvanog razvojnog budžeta od koga se relativno brzo odustalo na inistiranje MMF, dat takav zamajac inflaciji da je bilo potrebno pune dve godine da bi taj trenddobio drugi smer.


KOKETIRANJE SA NAGAZNOM MINOM
Monetarna politika je priča za sebe. Prema ustavnom zakonu na prvoj sednici parlamenta posle izbora nove vlade trebalo bi da bude izabran i noviguverner, a sa novim guvernerom i vladom, procene su, treba očekivati i promene u ekonomskoj politici. Dakle, u prvom kvartalu naredne godine kako sada stvari stoje centralna baka će «gurati» model po kome će politikom kamatnih stopa nastojati da baznu inflaciju drži u koridoru koji je zacrtala. Ove godine to je između sedam i devet odsto, a u sledećoj od četiri do osam odsto. Međutim, kako je potpuno neizvesno kakav će biti plan i dinamika rasta cena koje su pod kontrolom države to bi i te kako moglo da dovede u neugodnu poziciju monetrane vlasti u periodu između odlaska jedne i formiranja druge vlade, čije bi posledice teško bilo ispraviti. Posebno, ukoliko dođe do vraćanja točka unazad i ponovo se krene sa politikom administrativnog određivanja «realnog» kursa dinara. A već danas su i sami ekonomsiti dosta podeljeni oko toga šta je realna vrednost domaće valute, pa licitiranje ide od 65,5 do 120 dinara za evro, u zavisnosti šta ko pod realnim kursom smatra.
U svakom slučaju, promena monetarne politike, tvrde oni koji podržavaju postepeni prelazak na targetiranje inflacije kao model prihvatljiviji od svih dosadašnjih zasnovanih na više istovremnih nominalnih sidara, značila bi dalje usporavanje promena u privrednoj strukturi sprske privrde, dalji pad njene konkurentnosti a na duži rok i usporavanje privrednog rasta. Nasuprot njima, kritičari precenjenog kursa i monetrane politike koja se u tom pravcu vodi tvrde da se koketira sa nagaznom minom koja bi mogla da eksplodira ako dođe do obrnutog procesa, odnosno do povlačenja kapitala i manjka deviza na tržištu. Kako primećuju, prikaz stanja u ovogodišnjem budžetu je već neralan, umesto suficita postoji deficit koji se ne iskazuje.
Osim toga, neizvesno je šta će sadašnja vlast, a činjenica je da je još da čini do momenta dok ne preda palicu u ruke nekoj novoj vladi, a činjenica je da je vlada je utvrdila previše obaveza koje je prebacila na one koji će doći. I najzad, nije izvesno ko će preuzeti kormilo i sa kakvim ekonomskim programom će se krenuti u «trošenje» novog mandata. Dakle, sve se svodi na konstataciju "biće što biti mora" a sve to budi zebnju kod ekonomsita koji kažu da se ne smeju upustiti u prognoze o tome šta nas sve čeka u 2007. godini. Za razliku od političara koji su spremni da obećaju sve ono što je narod spreman da čuje - počev od većih plata, do više posla.

Ostale vestiArhiva