Rumunska kompanija Kuprom (Cuprom) odustala je od kupovine Rudarsko-topioničarskog basena "Bor", potvrdila je Agencija za privatizaciju Srbije. Kao razloge odustajanje predstavnici Kuproma naveli su opstrukciju preuzimanja Kombinata i protivljenje lokalne samouprave Bora i sindikata RTB-a, navodi se u saopštenju.
Agencija za privatizaciju odbacila je navode Kuproma nalgašavajući da nema bitnih prepreka za ispunjenje ugovornih obaveza i izrazila očekivanje da će rumunska kompanija preuzeti obaveze iz ugovora potpisanog 5. marta ove godine.
Rumuni su zahtev za raskid ugovora, ističe se, dostavili na dan kada ističe rok za dostavljanje garancija za plaćanje, uz primedbe koje nikada ranije nisu predočili kao otežavajuće okolnosti.
U Agenciji je Beti rečeno da će Kupromu, ukoliko do ponoći ne dostavi banakrsku garnciju, biti dat dodatni rok od nekoliko dana za dostavljanje te garancije. "Ukoliko ne dobijemo bankarsku garanciju Agencije će odlučivati kako će se dalje srpovoditi tender za prodaju RTB-a", naveli su u Agenciji za privatizaciju Srbije.
Nakon potpsivanja ugovora sa Vladom Srbije Kuprom je saopštio da će uzeti kredit za kupovinu RTB-a, nakon čega su se u medijim pojavile informacije da će ta kompanije za taj zajam založiti imovinu borskog kombinata. Kuprom je odgovorio da će to uraditi tek kada isplati kupoprodajnu cenu.
Sindikati RTB-a su nezadovoljni ponašanjem Kuproma zatražili od Agencije za privaticaziju da vide kupoprodajni ugovor što im je omogućeno tek posle višednevnog odugovlačenja. Istovremeno sindikati i predstavnici lokalne vlasti u Boru organziovalo su više protesta u tom gradu.
Tender za prodaju imovine RTB-a u celini raspisan je 1. septembra prošle godine, a minimalna cena za kupovinu rudnika bakra Bor i Majdanpek i preduzeća Topionica i rafinacija u Boru bila je 266,7 miliona dolara.
Kuprom je pobedio na tenderu ponudivši 400 miliona dolara, odnosno 60 miliona dolara više od drugoplasinog ponudjača, konzorcijuma kiparske kompanije Ist point, u kojoj je jedan od vlasnika srpski biznismen Zoran Drakulić, i londonskog investicionog fonda ORN.

Direktor i sindikat u čudu, Drakulić očekivao
Direktor RTB Bor Miodrag Conić izjavio je Tanjugu da "Kuprom namerava da raskine kupoprodajni ugovor bez opravdanih razloga jer razlog za raskid ne mogu da budu psihološki pritisci već samo oni koji su striktno navedeni u ugovoru".
"Kuprom nije uspeo da obezbedi finansijsku podršku banaka i moje je mišljenje da čak ako im Agencija ostavi rok od dve do tri nedelje da dostave garanciju da oni to neće učiniti", rekao je on. On je naveo i da su predstavnici "Kuproma" prošle nedelje došli u firmu da izvrše popis imovine i da je tada došlo do "jednog malog nesporazuma" sindikata i jednog od pet "Kupromovih" timova.
"Prošle nedelje došlo je do nesporazuma sindikata i popisne komisije, oko fotografisanja dela imovine u rudniku. Taj sukob je na pogrešan način razrešen jer je Kuprom povukao sve timove koji su radili popis, iako je to moglo da se na bolji način reši", ispričao je Conić i naveo da je "Kuprom" trebalo bolje da uradi procenu rizika pre nego što se upustio u kupovinu borskog basena.
Conić je ocenio i da će se "RTB naći u teškoj finansijskoj situaciji ako rumunska kompanija Kuprom raskine ugovor o njegovoj kupovini" i objasnio da je RTB već isplatio dve zaostale plate i počeo isplatu regresa od 30.000 dinara po radniku, po dogovoru sa sindikatima, a prihodi za isplatu obezbedjeni su od avansne prodaje bakra. On je naveo da preduzeće nije ništa nabavljalo od opreme u poslednjih nekoliko meseci, kao i da nema obrtnih sredstava za dalju proizvodnju, istakavši da se očekivalo da kupac udje u preduzeće i investira neophodna sredstva.
Na pitanje - da li je za RTB Bor bolje da se ide u pregovore sa drugoplasiranim ponudjačem Zoranom Drakulićem, odnosno njegovom firmom "Ist point", Conić je odgovorio da o tome "nema nikakav stav". "Odluku o tome treba da donose oni koji vode tu privatizaciju, a to je vlada Srbije", kazao je i izrazio očekivanje da će Vlada i Agencija za privatizaciju po zakonu okončati proces privatizacije.
Predsednik samostalnog sindikata u RTB Bor Dragan Aleksić izjavio je Tanjugu da ta sindikalna organizacija nikada nije bila protiv rumunske kompanije, već samo protiv Strategije privatizacije RTB koju je usvojila Vlada Srbije. "Po mom mišljenju glavni razlog Kuproma da raskine ugovor nije protest sindikata već nemogućnost te firme da dobije bankarske garancije od Meril Linč banke i Dojče banke", kazao je Aleksić i dodao da je sindikat bez većih problema vodio pregovore sa "Kupromom" o socijalnom programu.
On je kazao da sindikat ne želi da po istoj Strategiji pregovara i sa drugoplasiranom ponudjačem - "Ist pointom". "Najbolje bi bilo kada bi se sačekala nova vlada koja bi u punom mandatu radila na privatizaciji RTB-a", naveo je Aleksić.
On je ocenio da bi za RTB bilo najbolje kada bi se država opredelila da ne prodaje sav kapital i imovinu RTB, već da deo podeli radnicima u akcijama, deo privatizuje, ali i da zadrži za sebe "zlatnu akciju", koja pruža mogućnost upravljanja prirordnim resursima kojim RTB Bor raspolaže.
Vlasnik kompanije "Ist point" Zoran Drakulić izjavio je Tanjugu da nije iznenadjen namerom rumunske kompanije "Kuprom" da odustane od kupovine RTB "Bor" i da očekuje poziv Agencije za privatizaciju na razgovore oko preuzimanja borskog preduzeća.
"To je nešto što smo mi očekivali i ono na šta smo upozoravali", rekao je Drakulić, čija je kompanija proglašena za drugoplasiranog ponudjača na tenderu za privatizaciju RTB "Bor" ponudivši 340 miliona evra.
"Da su svi radili posao onako kako je trebalo da ga rade, verovatno ne bismo danas ni bili u ovakvoj nezgodnoj i teškoj situaciji, jer se izgubilo dosta vremena", kazao je on i izrazio očekivanje da će Agencija za privatizaciju pozvati "Ist point", kao drugoplasiranog, na razgovore oko preuzimanja borske kompanije.
Tender za prodaju imovine RTB Bora raspisan je 1. septembra prošle godine, a minimalna cena za kupovinu Rudnika bakra Bor i Majdanpek i Toponica i rafinacija bakra bila je 266,7 miliona dolara. "Kuprom" je pobedio na tenderu ponudivši 400 miliona dolara, odnosno 60 miliona dolara više od drugoplasirang ponudjača, konzorcijum kiparske kompanije "Ist point".

Ostale vestiArhiva