Beograd - Predlog budžeta kojim je projektovan četiri puta brži rast rashoda od rasta inflacije, odnosno realan rast državne potrošnje od skoro 21 odsto, ozbiljno je doveo u pitanje reformsku orijentaciju nove vlade. Šta tih oko 600 milijardi dinara rashoda zapravo znači, najbolje pokazuje podatak da su lane ostvareni državni rashodi iznosili 477,8 milijardi dinara, a da je za prvo polugodište ove godine, kroz sistem privremenog finansiranja, bio utvrđen maksimalni iznos od 264 milijarde dinara. Prethodna vlada pred kraj prošle godine predložila je budžet u kome su planirani rashodi dostizali 551,5 milijardi dinara ali bez sredstava za realizaciju NIP za koji je trebalo izdvojiti još oko 33 milijarde dinara. Očito je da će ovogodišnji rashodi države biti za 127,8 milijardi dinara veći od prošlogodišnjih, 65 milijardi veći u drugoj polovini ove godine nego što su bili tokom proteklih šest meseci, i čak 11 milijardi dinara viši nego što je to planirala bivša vlada. Ekonomisti trvrde da će ovakav rast javne potrošnje ozbiljno uzdrmati makroekonomsku stabilnost u zemlji jer će naterati centralnu banku da pojača, umesto da relaksira monetarnu politiku, kako bi sprečila da se pritisak na tražnju prelije na povećanje inflacije.
Uveravanje ministra finansija Mirka Cvetkovića da su na rast rashoda uticale odluke donete u periodu delovanja tehničke vlade, kada nije smeo da se odobri rast plata zaposlenima u prosveti, kulturi, zdravstvu i državnoj upravi, kao i da su "predizborna obećanja o smanjenju poreza bili zadata veličina", čime je budžetski okvir praktično iznuđen - teško da sa ekonomskog stanovišta mogu da dobiju prelaznu ocenu. Ugraditi u budžet rast rashoda za zaposlene od 22,2 odsto pri planiranoj inflaciji od 6,5 odsto, zapravo znači prihvatanje činjenice da se nastavlja raskorak između realnog rasta prosečnih zarada od 13,6 odsto i produktivnosti rada od pet odsto, čime se direktno podstiče pad konkurentnosti domaće privrede. Neuverljiv je i pokušaj da se opravdanje za povećane budžetske rashode nađe u tome što je Nacionalni investicioni plan, za čiju je realizaciju u drugom polugodištu planirano oko 30 milijardi dinara, uključen u budžet i što će svi projekti biti finansirani iz tekućih budžetskih, a ne privatizacionih prihoda. Nedostaje, u najmanju ruku, obrazloženje da li će biti finansriani svi projekti koji su originalnim NIP bili obuhvaćeni i započeti tokom prošle i ove godine (a toliko kritikovani od nekih sadašnjih ministara) ili su u budžet uvrštene samo one investicije koje zaista zahtevaju državno ulaganje. Sam podatak da je kapitalni deo budžeta povećan četiri puta u odnosu na prošlogodišnji, bez tog tumačenja ne govori suštinski mnogo.
Osnov za povoljniju sliku o planiranom budžetu nije ni nada ministra Cvetkovića da sav novac namenjen NIP neće biti potrošen jer svi projekti neće savladati komplikovanu proceduru predviđenu za njihovo finansiranje, pa bi "kraj godine mogao da bude dočekan ne sa planiranim deficitom od 13, 6 milijardi dinara ili 0,6 odsto GDP, nego suficitom". Manjak ili višak u državnoj kasi, naime, ne bi smeo da bude rezultat neostvarivanja zacrtane politike, nego stvar odluke da li država treba da štedi kako bi mogla da investira i uredno otplaćuje svoje obaveze (i time popravlja svoj rejting u svetu), ili smatra da bi zaduživanjem budućih generacija trebalo da ubrzava privredni rast. Ako je politika države u prethodne dve godine bila da je potrebno imati višak u kasi i pored dosta visokih privatizacionih prihoda, pitanje je zašto se sada ta politika menja. Činjenica da pare od prodaje Mobi 63 nisu potrošene, svakako nije argument za zaokret. Tim pre što pred Srbijom zaista stoje veoma ozbiljni reformski potezi koji se ne mogu izbeći baš kao ni anuiteti koje treba platiti.
Otuda upozorenje domaćih i svetskih ekonomista da nivo javne potrošnje predstavlja problem za privredu Srbije, nije smelo olako da bude zaobiđeno prilikom izrade predloga budžeta, čak ni uz obećanje da će se time Vlada ozbiljnije pozabaviti u narednim godinama. Ako ni zbog čega drugog, ono zbog toga što će problem deficita tekućeg računa koji sada dostiže 17 odsto GDP sutra biti još veći, sa svim problemima koje to sobom donosi.

Ostale vestiArhiva