Vesti
Društvo i ekonomija
Reke nose smrt23.07.2007. 12:00
Izvor: Večernje Novosti
Umesto života, srpske reke počele su da nose smrt. Na tone otrovane, poluraspadnute ribe poslednjih dana plutale su Belim i Svrljiškim Timokom, Toplicom, Despotovicom, Turijom, Moravicom... Ko su trovači?
- Najveći zagađivači su prehrambena, hemijska i metalska industrija, rudnici, rafinerije, termoelektrane, industrijske i sve gradske deponije - kaže Nikola Marjanović, direktor Republičke direkcije za vode. - Tako se na listi prehrambenih zagađivača nalaze sve fabrike u trouglu Kula, Vrbas, Crvenka. Dakle, sve šećerane, uljare, klanice, proizvođači sokova "Si and Si kompani", "Svislion", sva preduzeća u Vladičinom Hanu, zatim PKB. Opasnost predstavljaju i sve deponije uglja i pepela termoelektrana, na primer Kolubara - Vreoci, Kostolac, Obilić, naročito ako se nalaze neposredno uzvodno od nekog izvorišta vodosnabdevanja, kao TENT Obrenovac.
Naš sagovornik ocenjuje da sve što se trenutno dešava kod nas nije havarijska već - svakodnevna situacija! Razlog je i poklapanje ispuštanja neprečišćenih komunalnih i industrijskih otpadnih voda u vodotokove i nepovoljnih hidrometeoroloških uslova - visokih temperatura vode i vazduha, malih proticaja.
Spisak najopasnijih zagađivača je, čini se, duži i od samih reka. "Prva iskra" Barič, azotare Pančevo i Subotica, "Zorka" Šabac, HIP Petrohemija i "Elemir", "Zvezda - Helios" iz Gornjeg Milanovca. Većina ovih preduzeća su proizvođači veštačkih đubriva, pesticida, boja... Od metalske industrije tu su kragujevačka "Zastava", pribojski FAP, kikindska livnica, kompletna metalska industrija u Rakovici. Kritične su i sve aktivnosti vezane za rudnike u Boru i Majdanpeku, uključujući i njihove deponije, zatim deponija pirita u Prahovu, rudnik uglja u Kostolcu. Eksploatacija uglja u Kovinu mogla bi da upropasti jedno od najdragocenijih izvorišta podzemnih voda u sektoru Kovin - Dubovac.
Najzagađenije reke su Đetinja, na potezu od Užica do ušća u Zapadnu Moravu, Despotovica od izvorišta do ušća u Dičinu,Resava od Despotovca do Velike Morave, Veliki Lug, Lugomir, Lepenica od Kragujevca do ušća u Veliku Moravu, Peštan i Pek celim tokom, Borska reka od Bora do ušća u Timok, a Timok dalje - do Dunava. Na listi zagađenih su i Pećka Bistrica, Beli Drim, Prištevka, Sitnica, Jezava, Zlatica, Begejski kanal...
Opasna i đubriva
Najopasnije otpadne vode su industrijske, komunalane i poljoprivredne. Potencijalno, najteže za kontrolu i zaštitu su poljoprivredne, koje nastaju tako što padavine sa oranica spiraju hemikalije - veštačka ćubriva, pesticide, herbicide i unose ih u vodotokove. Teško ih je kontrolisati jer ne pristižu iz jedne tačke, kao što je slučaj sa komunalnim i industrijskim otpadnim vodama.
Zakon
Zakon nalaže da je svako industrijsko postrojenje dužno da obezbedi prečišćavanje otpadnih voda, ili do nivoa komunalnih otpadnih voda, ako se otpadne vode ispuštaju u gradsku kanalizaciju, ili do nivoa definisanog zakonom, ako se ispuštaju u vodotok. Ako se otpadne vode izlivaju bez prečišćavanja, preduzeće neće dobiti vodoprivrednu dozvolu, odnosno, radi ilegalno. Takav je slučaj sa praktično svim firmama koje su pominjane prethodnih dana.
- Najveći zagađivači su prehrambena, hemijska i metalska industrija, rudnici, rafinerije, termoelektrane, industrijske i sve gradske deponije - kaže Nikola Marjanović, direktor Republičke direkcije za vode. - Tako se na listi prehrambenih zagađivača nalaze sve fabrike u trouglu Kula, Vrbas, Crvenka. Dakle, sve šećerane, uljare, klanice, proizvođači sokova "Si and Si kompani", "Svislion", sva preduzeća u Vladičinom Hanu, zatim PKB. Opasnost predstavljaju i sve deponije uglja i pepela termoelektrana, na primer Kolubara - Vreoci, Kostolac, Obilić, naročito ako se nalaze neposredno uzvodno od nekog izvorišta vodosnabdevanja, kao TENT Obrenovac.
Naš sagovornik ocenjuje da sve što se trenutno dešava kod nas nije havarijska već - svakodnevna situacija! Razlog je i poklapanje ispuštanja neprečišćenih komunalnih i industrijskih otpadnih voda u vodotokove i nepovoljnih hidrometeoroloških uslova - visokih temperatura vode i vazduha, malih proticaja.
Spisak najopasnijih zagađivača je, čini se, duži i od samih reka. "Prva iskra" Barič, azotare Pančevo i Subotica, "Zorka" Šabac, HIP Petrohemija i "Elemir", "Zvezda - Helios" iz Gornjeg Milanovca. Većina ovih preduzeća su proizvođači veštačkih đubriva, pesticida, boja... Od metalske industrije tu su kragujevačka "Zastava", pribojski FAP, kikindska livnica, kompletna metalska industrija u Rakovici. Kritične su i sve aktivnosti vezane za rudnike u Boru i Majdanpeku, uključujući i njihove deponije, zatim deponija pirita u Prahovu, rudnik uglja u Kostolcu. Eksploatacija uglja u Kovinu mogla bi da upropasti jedno od najdragocenijih izvorišta podzemnih voda u sektoru Kovin - Dubovac.
Najzagađenije reke su Đetinja, na potezu od Užica do ušća u Zapadnu Moravu, Despotovica od izvorišta do ušća u Dičinu,Resava od Despotovca do Velike Morave, Veliki Lug, Lugomir, Lepenica od Kragujevca do ušća u Veliku Moravu, Peštan i Pek celim tokom, Borska reka od Bora do ušća u Timok, a Timok dalje - do Dunava. Na listi zagađenih su i Pećka Bistrica, Beli Drim, Prištevka, Sitnica, Jezava, Zlatica, Begejski kanal...
Opasna i đubriva
Najopasnije otpadne vode su industrijske, komunalane i poljoprivredne. Potencijalno, najteže za kontrolu i zaštitu su poljoprivredne, koje nastaju tako što padavine sa oranica spiraju hemikalije - veštačka ćubriva, pesticide, herbicide i unose ih u vodotokove. Teško ih je kontrolisati jer ne pristižu iz jedne tačke, kao što je slučaj sa komunalnim i industrijskim otpadnim vodama.
Zakon
Zakon nalaže da je svako industrijsko postrojenje dužno da obezbedi prečišćavanje otpadnih voda, ili do nivoa komunalnih otpadnih voda, ako se otpadne vode ispuštaju u gradsku kanalizaciju, ili do nivoa definisanog zakonom, ako se ispuštaju u vodotok. Ako se otpadne vode izlivaju bez prečišćavanja, preduzeće neće dobiti vodoprivrednu dozvolu, odnosno, radi ilegalno. Takav je slučaj sa praktično svim firmama koje su pominjane prethodnih dana.
Ostale vestiArhiva
- 31/10 Đedović Handanović:EPS u prvih devet meseci…
- 23/10 Stranci u Srbiji troše sto evra dnevno
- 19/10 Vesić: Bez dokaza o kretanju građevinskog…
- 18/10 NIS ulaže 144,5 miliona dinara u projekte…
- 17/10 Čadež: Srpske kompanije mogu biti pouzdani…
- 15/10 Vesić: „Er Srbija” potpisala ugovore za obuku…
- 14/10 Država dala zeleno svetlo Telekomu za emisiju…
- 11/10 Pokrenut postupak protiv četiri maloprodajna…
- 10/10 Vučević pozvao američke investitore u Srbiju
- 07/10 Ovo nije samo poplava
- 06/10 Mali: Novi kreditni rejting najvažnija stvar…
- 05/10 Blumberg: Srbija ekonomski otporna na šokove,…
- 04/10 Obaraju li radnici iz Afrike cenu rada u…
- 02/10 Bajatović: Neće se menjati cena gasa za domaćinstva,…
- 01/10 Srđan Kondić postavljen za predsednika Izvršnog…
- 30/09 Sahranjivanje srpske poljoprivrede: „Postali…
- 28/09 Siniša Mali: Uskoro počinje novo, jesenje…
- 27/09 Svetska banka odobrila dodatnih 25 miliona…
- 26/09 Evrostat: cene žitarica u EU pale za 14 odsto…
- 25/09 Teglu plaćamo preko 1100 dinara! Poljoprivrednici…
- 24/09 Siniša Mali: Predloženi rebalans budžeta…
- 23/09 Toplane u Srbiji spremne za isporuku toplotne…
- 22/09 Cene ogreva na stovarištima niže za 12 odsto…
- 20/09 Vesić: Uskoro raspisivanje tendera za rekonstrukciju…