Najava Narodne banke Srbije da sprema paket mera za zaustavljanje ubrzanog rasta gotovinskih kredita izgleda da je i kod poslovnih banaka i kod građana dočekana kao znak da se nekako doskoči namerama NBS. Logika banaka je jasna - u interesu im je da odobre što više keš pozajmica i to na što duži rok jer na tome najviše zarađuju (kamatne stope kreću se i do 30 odsto na godišnjem nivou). Kako je zakon omogućio samo zaduživanje do visine trećine plate, bankari su procenili da bi, produžavanjem rokova otplate do čak deset godina, mogli da prošire listu potencijalnih korisnika zajmova. Kada se tome pridoda mogućnost da se uzimanjem novog zajma mogu pokriti svi dosadašnji dugovi, uključujući i pokrivanje minusa na kreditnim i ostalim karticama, onda ne iznenađuje što su upravo krediti za refinansiranje najtraženiji. A do tih pozajmica dolazi se veoma lako. Dovoljno je samo uz zahtev za odobravanjem kredita, podneti kopiju lične karte, potvrdu o zaposlenju i visini primanja i potvrdu iz drugih banaka o ostatku duga po bilo kom osnovu, i problem će biti rešen. Visina kredita za refinansiranje kreće se i do 20 hiljada evra, odnosno 30 hiljada švajcarskih franaka, dok je visina efektivnih kamatnih stopa od 10,15 do 30,39 odsto u zavisnosti od roka otplate i da li je potencijalni korisnik zajma već klijent te banke ili ne. Za onoga ko uzima kredit jedino je važno da će ubuduće plaćati manju mesečnu ratu nego što je plaćao i da je rešio problem manjka u svom kućnom budžetu. Šta više, mnogi ostaju prijatno iznenađeni kada im revnosni bankarski službenici izračunaju da sa novim gotovinskim nenamenskim kreditom mogu još i dodatno da se zaduže jer umanjena mesečna rata ostavlja još prostora da se "pokrije" trećina plate.

Uzmeš 5.000 vratiš 9.000 evra
Ekonomisti su izračunali da prosečna plata od 25 hiljada dinara može da podnese kreditno opterećenje od oko 5.500 evra, i to na osam godina. Računice takođe pokazuju da pozajmica korisnika na kraju košta 9000 evra. Građani, očigledno, ne haju na upozorenja Narodne banke da olako zaduživanje i te kako košta, jer svaki ugovor o pozajmici (obično uz deviznu klauzulu) nosi i odredbu o promenljivoj kamati, što znači da bi mesečna rata utvrđena u trenutku uzimanja kredita, u zavisnosti od kretanja deviznog kursa i kamata, mogla značajno da poraste i da odnese više od polovine plate.
Što se tiče države, brzi rast gotovinskih nenamenskih kredita (samo ove godine je za sedam meseci upumpano više od 13 milijardi dinara novih kredita, odnosno više nego cele prošle godine), predstavlja ogroman pritisak na potrošnju, a samim tim i na rast uvoza i inflacije. Otuda je razumljiva namera NBS da nekako uspori ekspanziju ovih kredita i to time što bi ograničavanjem njihovog roka dospeća na najviše tri godine smanjila ili potencijalni broj korisnika ili visinu odobrenih zajmova. "Bitka" sa poslovnim bankama se vodi upravo oko rokova jer banke dobro znaju da bi izgubile mnogo potencijalnih budućih klijenata ako bi gotovinski nenamenski krediti bili ograničeni na najviše 36 meseci, a pogotovu ukoliko bi bila sprovedena ideja NBS o njihovom ograničavanju na samo godinu dana, što se njima nikako ne isplati. Kao upozorenje mogla bi da posluže zbivanja na američkom i evropskom tržištu u vezi sa hipotekarnim kreditima gde se hipoteke sve češće aktiviraju.
Podatak da je svaki zaposleni u Srbiji u julu dugovao nešto više od 1.600 evra ili 4,58 prosečnih plata, što je jedna plata više nego godinu dana ranije, ozbiljno upozorava. Činjenica je, međutim, da NBS ukoliko ne želi da posegne za administrativnim merama ograničenja rasta kredita, što su, inače, učinile neke centralne banke u susedstvu, može samo skraćivanjem rokova da deluje na rešavanje ovog problema. Ekonomski analitičari upozoravaju da bi svaka druga, drastičnija mera građane okrenula ka tome da se sve više zadužuju preko kreditnih kartica, što su još skuplji krediti od lakih keš pozajmica, a banke da traže druge načine da građanima plasiraju svoja sredstva, sa istim efektom što se tržišta tiče.

Ostale vestiArhiva