Gorivo u Srbiji poskupeće u sredu u proseku za 2,49 odsto i to motorni benzini za 1,33, a dizeli za 1,55 dinara. Ovo je već četvrto poskupljenje u ovoj godini, a pri tom, već odavno, naši vozači plaćaju najskuplji benzin u okruženju, o čemu jasno svedoče cenovnici.
Vozači će od srede litar benzina od 95 oktana plaćati skuplje za 1,28 dinar, dakle 101,14 dinara, dok će dizel D 2 biti skuplji za 1,42 dinara i koštaće 86,5 dinara. Nova cena evrodizela biće 94,45 dinara po litru, što je 1,6 dinara više nego do sada, dok će se „eko 3“ dizel prodavati za 90,18 dinara, odnosno koštaće 1,5 dinara više nego sada. Litar goriva „evropremijum“ poskupeće za 1,5 dinara na čak 110,09 dinara.
U kućnim budžetima stanovnika regiona troškovi za energente ne zauzimaju isti procenat, jer ni plate i kupovna moć nisu ujednačeni. Slovenci zarađuju dva i po puta više od nas, Hrvati gotovo dva puta, ali troškovi za energente veći su u Srbiji nego u susedstvu. I uticaji derivata, struje i gasa nisu jednaki, pa ni inflaciju kod komšija „ne zaliva“ nafta u toj meri kao kod nas.
Prema podacima auto-moto saveza iz regiona litar benzina MB 95 kod nas je 1,23 evra, dok je u susednoj Hrvatskoj 1,12 evra, a u Bosni i Hercegovini jeftiniji je od našeg za 25 centi. Crnogorci ovu vrstu goriva plaćaju 1,14 evra, dok je u Makedoniji litar 1,09 evra. Vozači u Sloveniji litar ovog benzina plaćaju za 20 centi manje od nas, dok u Bugarskoj litar košta 1,07 evra. Susedna Mađarska odredila je cenu ovog benzina na 1,18 evra za litar, dok se ovaj derivat u Rumuniji prodaje jeftinije od našeg za 21 evrocent.
Zašto smo baš najskuplji u regionu?
- Glavni razlog ovakve cene benzina u Srbiji jesu visoke akcize - objašnjava ekonomista Ivan Nikolić. - I druge zemlje se suočavaju sa povećanjem cena nafte, ali to su uspeli da amortizuju kroz smanjenje akciza. Kod nas je država uradila suprotno, povećala je akcize.
Kako kaže Nikolić, Hrvatska je smanjila akcize u aprilu prošle godine za oko 15 odsto, a Slovenci su ih jesenas umanjili za oko 11 odsto. Tako, hrvatski vozači izdvajaju duplo manje za akcize, odnosno oko 0,23 evra, dok je kod nas taj trošak po litru goriva 0,44 evra, iako je tamošnja proizvođačka cena veoma slična našoj. Ekonomisti kažu da bi smanjenje akcize na gorivo za tri dinara donelo i za oko sedam milijardi dinara manje prihoda budžetu, i to šest milijardi manje direktno od akciza i još milijardu manje od poreza na dodatu vrednost. Zato to i nije verovatna opcija.
Kada se sa cenovnicima goriva uporede prosečne plate stanovnika Srbije i zemalja u okruženju, jasno je da benzin sve brže postaje luksuz za naše građane. Jer, 370 evra, koliko iznosi prosečna februarska plata u Srbiji, teško da može da se poredi sa 865 evra slovenačke prosečne zarade, ali ni sa 680 evra proseka u Hrvatskoj. Zasad smo po zaradama najbliži Crnogorcima, koji su u februaru u proseku zarađivali 399 evra, dok je u BiH prosečna plata oko 300 evra, zavisno od entiteta. Najnižu zaradu u regionu imaju stanovnici Makedonije - 240 evra. Ipak, ni učešće derivata i ostalih energenata u troškovima porodice nije u svim zemljama isto. Kod nas je to petina ukupnih troškova domaćinstva. Prema nekim ranijim analizama, u zemljama, kao što su Slovenija i Hrvatska, taj trošak je oko 15 odsto kućnog budžeta.
Pokazalo se da ni uticaj na inflaciju nije jednak kod nas i kod komšija.
- Kod nas u strukturi potrošnje i skoka inflacije energenti su glavni faktori, dok u drugim zemljama nisu, jer recimo Slovenci izdvajaju manje za gorivo nego za hranu - objašnjava Jurij Bajec. - Kod nas gorivo i struja istovremeno povuku i niz drugih cena, od prevoza, hrane, pa nadalje.
Tako su energenti postali najvažniji faktor u formiranju svih ostalih cena, a zavisnost od uvoza, prvenstveno nafte i gasa, teško da ostavlja prostora za bilo kakve uticaje. Naši ekonomisti nerado prognoziraju, ali, ipak, upozoravaju da je krajnje vreme da država učini nešto za manji uticaj energenata na inflaciju.
Mada se u javnosti najčešće pominju cene nafte na berzama u Njujorku i Londonu, za nas je najvažnija uralska nafta. Prema tome, cifre i rekordi, ne znače previše za vozače u Srbiji, ali izvesno je da i uralska nafta prati trendove na svim ostalim berzama.
Litar dizela kod nas je 1,15 evra, a kod komšija u BiH je 1,05 evra. U Hrvatskoj je, pak, dizel skuplji od motornog benzina i košta 1,18 evra za litar. Najskuplji dizel je u Turskoj 1,71, na Islandu 1,69 i u Norveškoj 1,60 evra.
ŠTO se tiče struje, prosečan kilovat-čas kod nas početkom marta dostigao je, prema podacima EPS, pet evrocenti. Zasad, nižu cenu struje od nas imaju samo Makedonci - oko četiri evrocenta. Potrošači u Crnoj Gori prosečan kilovat-čas plaćaju 6,65 evrocenti, koliko je otprilike i u BiH. Hrvatski potrošači plaćaju sedam evrocenti za kilovat-čas struje, dok je u Sloveniji skulji za 10 evrocenti. Zanimljivo je da je Albance nedavno snašlo poskupljenje struje za 18 odsto, pa oni koji troše više od 300 kilovat-časova mesečno plaćaju 10 evrocenti po kilovatu.
- Ekonomski gledano, naša struja je zaista među najjeftinijom u regionu, ali pitanje je koliko je EPS efikasan u proizvodnji - kaže Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta. - Neko treba da kontroliše racionalnost EPS, a ne da se cenovnici za struju povećavaju samo zato što rastu i cene u regionu.
I Ivan Nikolić se slaže da je cena struje imala socijalni predznak godinama unazad i tako je ostalo i do danas.
- Cena električne energije zavisi isključivo od domaćih troškova, a ne od svetskih kretanja - navodi Nikolić. - To je kao kada bi u Saudijskoj Arabiji rekli da je barel premašio 100 dolara, pa cena benzina kod njih mora da skoči. Ali, nije tako.
Prosečna cena gasa za domaćinstva u Srbiji je oko 0,3 evra za kubik, zavisno od distributera. Ovom cenom je „Srbijagas“, kao jedini uvoznik, nezadovoljan još od Nove godine, kada je ruski „Gasprom“ za 30 odsto podigao proizvođačku cenu.
Prema rečima Radomira Ćirilovića iz nestranačkog udruženja „Prosperitet“, koje se već godinama bavi cenom gasa u Srbiji, najveći teret svih gubitaka u mreži i svih pratećih troškova distributera plaćaju potrošači. On objašnjava i da je obračun koji dobijaju veoma nejasan, jer se u njemu ne vide troškovi gubitaka „Srbijagasa“ od dva odsto u mreži, zatim gubitak i kod distributera od pet odsto, kao i famozni „korekcioni faktor“.
Gas u BiH ima sličnu cenu kao kod nas, dok je prema podacima „Evrostata“ kubik gasa u Hrvatskoj od 0,2 do 0,3 evra.

Ostale vestiArhiva