Korupcija u građevinarstvu seže do samih vrhova opštinskih i gradskih vlasti, a mito koje investitori plaćaju za razne usluge čini i do 30 odsto ukupne cene kvadrata u novogradnji tvrde mnogobrojni sagovornici „Blica nedelje“.
Korupcija je praktično zastupljena u svim fazama: od izrade regulacionih i detaljnih urbanističkih planova, odnosno odluke o izgradnji objekta, preko ugovaranja i projektovanja, do same izgradnje i održavanja. Iako se u građevinarstvu obrću stotine miliona evra, a investitori troškove mita kompenzuju „uštedama“ na materijalu, čime ugrožavaju bezbednost stanara.
Uprkos tome što je uvođenje reda u ovu oblast jedan od uslova za ulazak Srbije u Evropsku uniju, država je po ovom pitanju dosad uradila strašno malo, gotovo ništa, kaže za „Blic nedelje“ vlasnik jedne prestoničke građevinske firme, koji je insistirao na anonimnosti.
Prema rečima našeg sagovornika, cvetanju korupcije u građevinarstvu posebno pogoduje loša zakonska regulativa, ali i slaba primena zakona. Rezultat je da svaki dokument koji traži investitor „može, ali i ne mora da dobije“. Da bi otklonili eventualne prepreke, preduzimljivi investitori angažuju pojedine advokatske kancelarije ili razne opunomoćnike, koji su „dobri“ sa ljudima iz opštine ili grada, što je praksa koja je razvijena još devedesetih godina.
- Među raznim oblicima korupcije u građevinarstvu, najviše novca se uzima na donošenju regulacionih planova, odnosno izradi i izmenama detaljnih urbanističkih planova. Tim planovima se, recimo, menja namena zemljišta, pa se nekadašnja industrijska zona pretvara u građevinsko zemljište, ili se za određeni blok zgrada povećava spratnost. Kada se industrijsko zemljište preimenuje u građevinsko, cena mu automatski postaje višestruko veća, pa je i mito tu najveći. Primera radi, ako je cena kvadrata u zgradi podignutoj na takvoj lokaciji 2.000, mito se „ugrađuje“ sa 500 do 600 evra - objašnjava naš sagovornik i dodaje da se „kolač“ deli između investitorovog opunomoćenika, njegove veze na vlasti i članova komisije, koju obično čini po jedan „stručnjak“ iz svake stranke koja učestvuje u vlasti.
S tim u vezi, on kaže da širom Beograda ima puno primera koji potvrđuju ovu praksu: Relativno svež primer pet višespratnica (prostor površine od oko 20.000 kvadrata) koje su izgrađene na potezu od Cvetkove pijace prema tramvajskoj okretnici, na mestu gde su se ranije nalazila skladišta.
Mito se, inače, ređe isplaćuje u novcu. Umesto toga, „partnerima na vlasti“ obično se daje jedan ili nekoliko stanova na toj ili nekoj drugoj lokaciji, kupuje novi automobil, uplaćuje letovanje na nekoj egzotičnoj destinaciji i slično.
- U slučajevima kada investitor gradi samo jednu višespratnicu na nekoj manjoj lokaciji, učešće mita u ukupnoj ceni kvadrata relativno je manje, najčešće do 10 odsto. Tako se, po sličnom principu, pribavljaju razne dozvole i odobrenja - kaže naš sagovornik.
Kada je reč o korupciji u građevinarstvu, situacija nije ništa bolja izvan prestonice, osim što su cene usluga relativno niže u odnosu na beogradske. U jednom gradu u unutrašnjosti, na primer, investitor može pribaviti kompletnu dokumentaciju za višespratnicu u zamenu za par stotina evra (koje se dodaju na zakonski propisanu cenu za izdavanje „papira“), odnosno nekoliko ručkova, letnjih aranžmana ili protivusluga, zavisno već od profesije i veza investitora.
- Uslovno rečeno, manji investitori najveće sume novca plaćaju državnim organima. Tako, recimo, potvrda da objekat ispunjava sve uslove iz EPS - a, legalno košta 50, dok investitor „kome se žuri“ na tu sumu treba da doplati još od 100 do 200 evra. Tu je i protivpožarna saglasnost, koju izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova, po ceni od 750 do 20.000 dinara, a po „ubrzanoj“ proceduri za dodatnih 100 evra - svedoči službenica opštinske uprave grada u unutrašnjosti u kojem živi stotinak hiljada ljudi.

Manje dozvola
Prema procenama u Beogradu je potrebno 100.000 novih stanova da bi se smirila tražnja i zadovoljile potrebe tržišta. Prošle godine kaže statistika, sagrađeno je tek 5.000 stanova prosečne površine od 60 kvadrata. U martu je izdato 4,5 odsto manje građevinskih dozvola u poređenju sa martom 2007. godine premda je broj dozvola za gradnju stanova povećan za 13,2 procenata.
Zajedno sa građom stanova, rasle su i cene. Pa je cena 2003. godine bila u proseku 956 evra dok je krajem prošle godine bila 1500 evra. Danas je blizu 2000.

Ostale vestiArhiva