Vesti
Društvo i ekonomija
Nedostaje 350 miliona evra26.08.2008. 12:00
Izvor: Večernje novosti
Za realizaciju predložene uredbe kojom bi penzioneri uskoro dobili vanrednu povišicu penzija od predloženih deset odsto, u državnoj kasi nedostaje više od 20 milijardi dinara, odnosno oko 300 miliona evra - saznaju "Novosti".
Zato će nadležni u svim ministarstvima koja su uključena u realizaciju ove uredbe, a to su, pre svih, Ministarstvo rada i socijalne politike i Ministarstvo finansija, kao i kabinet potpredsednika Krkobabića, ovih dana morati da krenu u intenzivne razgovore koji bi morali da daju odgovor na pitanje - kako ispuniti ono što je obećano penzionerima, a da u isto vreme ne dođe do ozbiljnijeg narušavanja makroekonomske stabilnosti zemlje.
Ministarstvo finansija je ovih dana izračunalo da bi, u slučaju da Vlada Srbije sada odobri vanredno povećanje penzija, prinadležnosti najstarijih u ovoj godini imale nominalni rast od 40 odsto, dok bi realan rast bio 28 odsto, što bi u vreme kada nam je rast proizvodnje sedam odsto, predstavljalo izuzetnu opasnost za zahuktavanje ionako visoke inflacije.
Mada su primetne ozbiljnije kontrole svih nadležnih organa - carine, poreznika, kao i budžetskih inspektora, a što za cilj ima pokušaj da se naplata budžetskih prihoda učini intenzivnijom, činjenica da poslednjih meseci nema ozbiljnije "injekcije" državnoj kasi, odnosno da nema većeg privatizacionog prihoda, stavlja pred ozbiljne dileme ekonomski deo Vlade Srbije, pa i samog premijera Mirka Cvetkovića.
Da podsetimo, premijer je, istina tada u ulozi ministra finansija odlazeće vlade, već upozorio da "ukoliko ne bude ozbiljnijeg privatizacionog prihoda, septembar možemo da čekamo sa oko 400 miliona evra neplaniranog minusa u državnoj kasi".
Nezvanično, plan Ministarstva finansija je da Vladi Srbije predloži na usvajanje rebalans budžeta u kom bi rashodi, odnosno troškovi bili povećani sa sadašnjih 654,4 milijarde dinara, na čak 697 milijardi dinara, odnosno da troškovi države do kraja godine budu za oko 500 miliona evra veći. Tačan rast prihoda još uvek nije poznat, mada se računa da bi prihodi države mogli da budu veći od planiranih za oko 14 milijardi dinara, čime će ukupni prihodi države za celu godinu dostići cifru od 654 milijarde dinara. To znači da bi deficit budžeta u ovoj godini, a posle rebalansa o kojem će Skupština raspravljati verovatno tek prvih dana oktobra, mogao da bude gotovo 50 milijardi dinara, odnosno oko 350 miliona evra.
Otpremnine
Za realizaciju uredbe kojom bi svi zaposleni u društvenim preduzećima koja su u restrukturiranju, a kojima je ostalo manje od pet godina do penzije, mogli da računaju da će im nedostajući staž, zapravo, nadoknaditi država, stavili su ekonomski deo Vlade pred još jedan izazov. Naime, prve računice kažu da bi za realizaciju ovog plana samo u ovoj godini država mogla da ovom delu zaposlenih isplati oko 50 miliona evra, a za koje se, još uvek, ne zna izvor.
Upozorenje
Samostalni sindikat hemije i nemetala Srbije uputio je u ponedeljak dopis ministru za rad i socijalnu politiku Rasimu Ljajiću u kojem upozorava "na iznevereno predizborno obećanje" da će primena Opšteg kolektivnog ugovora biti proširena na sve zaposlene.
Sindikat je ukazao da ovaj akt primenjuju i velika preduzeća u industrijskoj grani nemetala i hemije, ali smatra da "ne postoji nijedan razlog da se ne primenjuju i u malim preduzećima čiji zaposleni jedva preživljavaju uz nedefinisanu socijalnu politiku države".
Zato će nadležni u svim ministarstvima koja su uključena u realizaciju ove uredbe, a to su, pre svih, Ministarstvo rada i socijalne politike i Ministarstvo finansija, kao i kabinet potpredsednika Krkobabića, ovih dana morati da krenu u intenzivne razgovore koji bi morali da daju odgovor na pitanje - kako ispuniti ono što je obećano penzionerima, a da u isto vreme ne dođe do ozbiljnijeg narušavanja makroekonomske stabilnosti zemlje.
Ministarstvo finansija je ovih dana izračunalo da bi, u slučaju da Vlada Srbije sada odobri vanredno povećanje penzija, prinadležnosti najstarijih u ovoj godini imale nominalni rast od 40 odsto, dok bi realan rast bio 28 odsto, što bi u vreme kada nam je rast proizvodnje sedam odsto, predstavljalo izuzetnu opasnost za zahuktavanje ionako visoke inflacije.
Mada su primetne ozbiljnije kontrole svih nadležnih organa - carine, poreznika, kao i budžetskih inspektora, a što za cilj ima pokušaj da se naplata budžetskih prihoda učini intenzivnijom, činjenica da poslednjih meseci nema ozbiljnije "injekcije" državnoj kasi, odnosno da nema većeg privatizacionog prihoda, stavlja pred ozbiljne dileme ekonomski deo Vlade Srbije, pa i samog premijera Mirka Cvetkovića.
Da podsetimo, premijer je, istina tada u ulozi ministra finansija odlazeće vlade, već upozorio da "ukoliko ne bude ozbiljnijeg privatizacionog prihoda, septembar možemo da čekamo sa oko 400 miliona evra neplaniranog minusa u državnoj kasi".
Nezvanično, plan Ministarstva finansija je da Vladi Srbije predloži na usvajanje rebalans budžeta u kom bi rashodi, odnosno troškovi bili povećani sa sadašnjih 654,4 milijarde dinara, na čak 697 milijardi dinara, odnosno da troškovi države do kraja godine budu za oko 500 miliona evra veći. Tačan rast prihoda još uvek nije poznat, mada se računa da bi prihodi države mogli da budu veći od planiranih za oko 14 milijardi dinara, čime će ukupni prihodi države za celu godinu dostići cifru od 654 milijarde dinara. To znači da bi deficit budžeta u ovoj godini, a posle rebalansa o kojem će Skupština raspravljati verovatno tek prvih dana oktobra, mogao da bude gotovo 50 milijardi dinara, odnosno oko 350 miliona evra.
Otpremnine
Za realizaciju uredbe kojom bi svi zaposleni u društvenim preduzećima koja su u restrukturiranju, a kojima je ostalo manje od pet godina do penzije, mogli da računaju da će im nedostajući staž, zapravo, nadoknaditi država, stavili su ekonomski deo Vlade pred još jedan izazov. Naime, prve računice kažu da bi za realizaciju ovog plana samo u ovoj godini država mogla da ovom delu zaposlenih isplati oko 50 miliona evra, a za koje se, još uvek, ne zna izvor.
Upozorenje
Samostalni sindikat hemije i nemetala Srbije uputio je u ponedeljak dopis ministru za rad i socijalnu politiku Rasimu Ljajiću u kojem upozorava "na iznevereno predizborno obećanje" da će primena Opšteg kolektivnog ugovora biti proširena na sve zaposlene.
Sindikat je ukazao da ovaj akt primenjuju i velika preduzeća u industrijskoj grani nemetala i hemije, ali smatra da "ne postoji nijedan razlog da se ne primenjuju i u malim preduzećima čiji zaposleni jedva preživljavaju uz nedefinisanu socijalnu politiku države".
Ostale vestiArhiva
- 31/10 Đedović Handanović:EPS u prvih devet meseci…
- 23/10 Stranci u Srbiji troše sto evra dnevno
- 19/10 Vesić: Bez dokaza o kretanju građevinskog…
- 18/10 NIS ulaže 144,5 miliona dinara u projekte…
- 17/10 Čadež: Srpske kompanije mogu biti pouzdani…
- 15/10 Vesić: „Er Srbija” potpisala ugovore za obuku…
- 14/10 Država dala zeleno svetlo Telekomu za emisiju…
- 11/10 Pokrenut postupak protiv četiri maloprodajna…
- 10/10 Vučević pozvao američke investitore u Srbiju
- 07/10 Ovo nije samo poplava
- 06/10 Mali: Novi kreditni rejting najvažnija stvar…
- 05/10 Blumberg: Srbija ekonomski otporna na šokove,…
- 04/10 Obaraju li radnici iz Afrike cenu rada u…
- 02/10 Bajatović: Neće se menjati cena gasa za domaćinstva,…
- 01/10 Srđan Kondić postavljen za predsednika Izvršnog…
- 30/09 Sahranjivanje srpske poljoprivrede: „Postali…
- 28/09 Siniša Mali: Uskoro počinje novo, jesenje…
- 27/09 Svetska banka odobrila dodatnih 25 miliona…
- 26/09 Evrostat: cene žitarica u EU pale za 14 odsto…
- 25/09 Teglu plaćamo preko 1100 dinara! Poljoprivrednici…
- 24/09 Siniša Mali: Predloženi rebalans budžeta…
- 23/09 Toplane u Srbiji spremne za isporuku toplotne…
- 22/09 Cene ogreva na stovarištima niže za 12 odsto…
- 20/09 Vesić: Uskoro raspisivanje tendera za rekonstrukciju…