Tokom protekle godine, cene pojedinih životnih namirnica porasle su za skoro sto odsto, što je od proizvođača pravdano poskupljenjem sirovina i goriva. Međutim, ova godina je bila rodna, cene goriva su u padu, a ipak su cene životnih namirnica ostale iste. Stručnjaci kažu da, osim svinjetine, do kraja godine ne bi trebalo da poskupi nijedna vrsta hrane, kao i da bi se pojeftinjenje osnovnih životnih namirnica moglo očekivati početkom sledeće godine.
Prema istraživanju „Blica“, prosečna četvoročlana porodica u septembru prošle godine za najosnovnije životne potrebe trebalo je da izdvoji 66.839,56, dok ovog meseca ti troškovi iznose 74.621,81 dinara. Tokom poslednje godine, prosečne neto zarade u Srbiji porasle su za svega 4.915 dinara, o čemu svedoče podaci Republičkog zavoda za statistiku, po kojima je prosečna plata u julu ove godine iznosila 33.058, a u avgustu prošle godine 28.143 dinara. Međutim, ne treba zaboraviti činjenicu da mnogi građani u Srbiji nemaju posao, kao ni da mnogi zaposleni često ne primaju više od 20.000 dinara mesečno. S druge strane, cene životnih namirnica tokom protekle godine neprestano su rasle. Tako danas u odnosu na prošli septembar kilogram svinjetine plaćamo 142,80 dinara više, junetina je skuplja za 90, a piletina za 17,40 dinara po kilogramu. Litar mleka skuplji je za 8,5, a kilogram kačkavalja za 97,75 dinara. Poskupljenja nisu zaobišla ni hleb, brašno, ulje, a svako od njih proizvođači su pravdali skupim sirovinama i velikim skokom cena goriva koji je poslednjih meseci potresao svetsko tržište.
Međutim, s obzirom na to da je ova godina bila rodna, da žita imamo više nego što nam treba, da su jednako dobro rodili i suncokret, kukuruz, šećerna repa, voće i povrće, a da je i cena goriva u padu, nameće se pitanje kolike cene hrane možemo očekivati do kraja ove godine.
Milan Prostran, sekretar Odbora za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije, kaže da je dobra vest to što većina hrane neće poskupeti, osim možda svinjetine, koja ima prostora da do kraja godine poskupi, ali ne mnogo.
- S druge strane, prostora za sniženje cena imamo kod ulja jer je došlo do sniženja cene sirovina, kako na svetskom tako i na domaćem tržištu. Tako da možemo očekivati da litar ulja u maloprodaji padne na oko sto dinara po litru. Isto tako, mogao bi da pojeftini i hleb, ali samo pod uslovom da pekari razliku prebace na peciva, ali od toga najverovatnije neće biti ništa jer kažu da tako ne mogu da posluju - priča Prostran.
Kada su u pitanju voće i povrće, Prostran ne očekuje cenovne oscilacije jer je, kaže, ovogodišnji rod bio prosečno dobar, s tim što su vinogradi rodili čak 17 odsto više nego lane.
On napominje da bi prvo pojeftinjenje piletine i svinjetine građani mogli da očekuju tek u prvom kvartalu sledeće godine, i to negde krajem februara.
- U odnosu na prošlogodišnjih 16, kukuruz danas košta 10 dinara po kilogramu. Zbog toga možemo očekivati i da cene piletine i svinjetine početkom sledeće godine padnu jer sad ulazimo u novi tov. Međutim, sve će zavisiti od cena ostalih inputa. S druge strane, mislim da će junetina ostati po istoj ceni i da će imati stabilan cenovni nivo, ali sve zavisi od cene teladi - kaže Prostran i dodaje da bi na eventualna sniženja cena hrane mogla da utiče i carinska liberalizacija na uvoz ukoliko se odobri.
Vladana Hamović, zamenica direktora Instituta za ekonomiku poljoprivrede, kaže da su poljoprivredni proizvodi do sada najviše uticali na kretanje cena hrane na malo.
- Ovo je prvi put da imamo uspešnu rodnu godinu, i to osnovnih sirovina koje čine osnovne životne namirnice, zbog čega ne treba očekivati nova poskupljenja. Prethodni rast cena proizvođači su pravdali skupim cenama sirovina i goriva. Ovoga puta su se stekli uslovi pada cene i jednog i drugog, što bi moglo uticati i na smanjenje cena životnih namirnica. Međutim, kako je gorivo input koji ne zavisi od nas, ne znamo hoće li njegova cena skakati, ali zato sirovine mogu ostati na istom nivou, zbog čega može da se smanji pritisak na dalje kretanje cena naviše - kaže Hamovićeva i dodaje da upravo iz tog razloga država mora da ima neku politiku, pre svega na nivou agrara, kojom će se pratiti celokupna kretanja svih inputa i autputa kako cene hrane ne bi zavisile od pojedinaca, a koje se uvek prelamaju na leđima krajnih potrošača.

Ostale vestiArhiva