Vesti
Društvo i ekonomija
Zakonom protiv neonacizma u Srbiji
09.10.2008. 12:00
Izvor: Politika
Zakonom protiv neonacizma u Srbiji
Policija je pod neonaciste podvela Nacionalni stroj, skinhede, Krv i čast, Rasonaliste, dok je Obraz proglašen klerofašističkom organizacijom
Nakon što je nekoliko ekstremnih desničarskih grupacija za subotu, 11. oktobar, najavilo „Srpski marš 2008” u Beogradu, poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine pokrenuli su u Skupštini Srbije inicijativu da se usvoji Zakon o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja. Ova poslanička grupa zatražila je od ministra policije Ivice Dačića da ispita da li je najavljeni skup zvanično prijavljen, te da ga zabrani ukoliko se utvrdi da iza njega stoje neonacističke organizacije.
Poziv na „srpski marš” objavljen je na istoimenom internet sajtu (www.srpskimars.org), ali i na veb prezentacijama organizacija Nacionalni stroj i Krv i čast. Od učesnika skupa se traži da ne nose nikakve ideološke oznake, da ne prave nepotrebnu buku i nedolično se ponašaju, te da izbegavaju komunikaciju sa medijima zbog „izvrdavanja istine”.
U Srbiji preciznog kriterijuma za utvrđivanje da li je neka organizacija neonacistička gotovo da nema. Ono što je nekada za organizovani kriminal predstavljala famozna „Bela knjiga” MUP-a Srbije, danas je za identifikovanje neonacista izveštaj MUP-a i Odbora Skupštine Vojvodine za bezbednost „o delovanju neonacističkih organizacija u Vojvodini”. Podsetimo, ovaj izveštaj načinjen je novembra 2005. godine, a policija je pod neonacističke organizacije podvela Nacionalni stroj, skinhede, Krv i čast, Rasonaliste, dok je Obraz proglašen klerofašističkom organizacijom. U ovoj informaciji se ne navodi brojno stanje neonacista i rasista u Srbiji i Vojvodini, ali je detaljno opisano za šta se oni zalažu, gde se okupljaju, pa i kako se oblače. „Antizapadnjaštvo, nacionalizam, ideološka isključivost, odanost Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću, homofobija, animozitet prema liberalnim vrednostima i antisemitizam, njihovi su zajednički programski elementi”, stoji u ovom izveštaju.
„Politika” je imala uvid u nacrt Zakona o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrane upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola i obeležja, a u LSV naglašavaju da je ovaj tekst podložan izmenama. U obrazloženju razloga za usvajanje ovog zakona po hitnom postupku,LSV navodi da „u poslednje vreme nacionalističke i neofašističke organizacije i pojedinci, u sinhronizaciji sa sličnim organizacijama iz inostranstva,vrše grupne i pojedinačne ekscese, održavaju svoje skupove i manifestacije i ozbiljno ugrožavaju sigurnost poretka, javni red i mir i osećaj pravne sigurnosti građana”.
Zakon zabranjuje „manifestacije, isticanje simbola ili bilo kakvo drugo delovanje pripadnika i pristalica neonacističkih i fašističkih organizacija i udruženja i propagiranje ideja i delatnosti takvih organizacija”.Takođe, ukoliko bilo koje registrovano udruženje ili organizacija u toku svog „razvoja” pokažepretenzije ka neonacističkoj ili fašističkoj ideologiji, predviđeno je njihovo brisanje iz registra. Ovaj dokument predviđa i zabranu proizvodnje,umnožavanje, i širenje propagandnog materijala, simbola i obeležja kojima se može izazvati, podsticati ili širiti mržnja i netrpeljivost prema slobodnim opredeljenjima građana, rasna, nacionalna, ili verska mržnja ili netrpeljivost, propagiraju ili opravdavaju nacionalističke i fašističke ideje i organizacije ili se na drugi način ugrožava pravni poredak.Takođe, zakonom bi bila sankcionisana iproizvodnja, umnožavanjei širenje materijala i upotreba simbola kojima se opravdavaju ideje, radnjei postupcilica optuženih ili osuđenih pred međunarodnim krivičnim Tribunalom, ili lica osuđenih ili optuženih pred domaćim sudovima za krivična dela ratnih zločina.
Propagandnim materijalom, simbolima i obeležjima smatraju se naročito: zastave, značke, oznake, crteži, grafiti, amblemi, fonografski zapisi, muzički sastavi, fotografije, parole, uniforme, ili delovi uniformi.Za kršenje ovih zabrana fizička lica bi se mogla sankcionisati novčanom kaznom od 5.000 do 50.000, dok bi ako se utvrdi da je ta osoba pripadnik registrovane organizacije ili udruženja, ta organizacija mogla da plati između 100.000i 1.000.000 dinara.
Prema mišljenju ministra za ljudska i manjinska prava Svetozara Čiplića, zakon koji bi objedinio odredbe o proceduri zabrane rada udruženja sa fašističkom i nacističkom ideologijom i koji bi konkretizovao elemente takvog delovanja svakako da bi doprineo funkcionalnosti pravnog poretka u Srbiji.
– Pravni poredak Republike Srbije često nije dovoljno perfektuiran u određenim segmentima, pa su ponekad postojeća rešenja nedovoljno jasna i uočljiva za nadležne organe, dok nekad same norme nemaju dovoljan „autoritet”. Čini mi se da je pomenuta inicijativa, zapravo išla za tim tragom. No, ustavna zabrana širenja verske, nacionalne, rasne i svake druge mržnje pruža dovoljno osnova državnim organima za adekvatno postupanje. S druge strane nalazi se ustavna sloboda udruživanja, pa je po pravilu u ovakvim slučajevima uvek u pitanju zloupotreba te slobode – rekao je Čiplić za „Politiku”.
Moglo bi se reći da po ovom pitanju Srbija ne zaostaje za zemljama EU, koje i same godinama ne uspevaju da pronađu rešenje za bujanje neonacističkih pokreta. Države u kojima je neonacizam najprošireniji su Nemačka, Holandija i Velika Britanija. Pojava Jerga Hajdera, vođe desnice u Austrijskom parlamentu, izazvalaje svojevremenoreakcije u EU, jer je poznato da je često znao da iznosi pohvale na račun zemljaka Adolfa Hitlera. S druge strane, pokušaj nemačkih političara da zakon ove zemlje prema kome sezabranjuje isticanje nacističkih simbola, proširi na celu Evropsku uniju, neslavno se završio. Predlogu Berlina usprotivili su se zvaničnici Velike Britanije, Danske i Italije, pravdajući to „slobodom izražavanja” koja je utemeljena u zakonima tih država. U Britaniji su se čak čula mišljenja da sama zabrana neće doneti ništa, već da je mnogo važnije da se mlađe generacije nauče štasu bili nacizam i holokaust. Na inicijativu Nemačke reagovali su i hindu-pokreti u Evropi, budući da u hindu i budističkoj religiji kukasti krst (svastika, vatreni krst) već vekovima predstavlja simbol sreće, pa je njime ukrašena većina hramova i ulaza u kuće u Indiji.
U susednoj nam Hrvatskoj prva kazna zbog isticanja fašističkih obeležja izrečena je u julu ove godine. Dvadesetjednogodišnji student osuđen je na uslovnu kaznu od 25 dana zatvora, ali i novčani iznos od 1.600 kuna (oko 220 evra), jer je na koncertu kontroverznog pevača Marka Perkovića Tompsona u Zagrebu nosio crnu kapu s velikim slovom „U”, simbolom ustaškog, pronacističkog pokreta u Hrvatskoj za vreme Drugog svetskog rata.
Antifašisti u zemljama EU odavno imaju sopstveni način borbe protiv neonacista. Takozvani antifa (antifašistički) pokreti na okupljanja neonacista često odgovaraju „živim štitom” građana koji im ne dozvoljavaju da na ulicama njihovih gradova veličaju nacizam. Tako je prisustvo nemačke ekstremno desničarske partije na ulicama Gelzenkirhena u vreme Svetskog prvenstva u fudbalu 2006. godine izazvalo podsmehprolaznika i navijača, koji su ih gađali paradajzom i vređali. Januara ove godine u Češkoj, neonacističku proslavu 66.godišnjice prvog transporta Jevreja iz Plzenja u koncentracione logore, takođe su „pokvarili” okupljeni građani. Ovaj scenario poznat je inače iz 2003. godine, kada su neonacisti pokušali da sa bakljama prođu starim jevrejskim getom u Pragu skandirajući: „Češka Česima”, ali su ih građani, na apel jevrejskih zajednica, sprečili živim štitom.