Vesti
Društvo i ekonomija
Dinar će ojačati do kraja naredne nedelje16.10.2008. 20:00
Izvor: Blic
Dinar i dalje slabi. Narodna banka Srbije juče je ponovo intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu prodajom 20 miliona evra, kako bi sprečila prekomerne dnevne oscilacije. Današnji zvanični srednji kurs iznosiće 82,6 dinara. Sve oči uprte su u kursne liste. Poznavaoci prilika predviđaju da će se kurs stabilizovati u narednih desetak dana i da će se vratiti se na ravnotežni nivo od 80 do 81 dinara, koji smo imali prethodne dve godine.
Tražnja za evrom je naročito sada povećana, a po osnovnom postulatu ekonomije, čim je veća tražnja od ponude, cena robe raste. Upravo se to događa sa kursom od prošlog ponedeljka. Za Radovana Jelašića, guvernera Narodne banke Srbije, u neku ruku ovo je očekivano.
- Mi smo znali da neizvesnost, trenutno prisutna u pogledu posledica međunarodne finansijske krize, utiče ne samo na poverenje u bankarski sektor nego i na kurs u obliku povećane tražnje za devizama i sa stanovništva ubrzane konverzije iz dinara u evro. To povećava tražnju i samim tim utiče na „cenu deviza“. Takvih procesa smo se dovoljno nagledali u poslednjih nekoliko godina. Pre nego što neko sebe proglasi za velikog i efikasnog „deviznog špekulanta“, bilo bi dobro da se podseti da su svi, koji su u sličnim okolnostima tako špekulisali, u periodu od nekoliko narednih meseci zaključili da su na kraju bili na gubitku - ukazuje za „Blic“ Jelašić.
Povećana tražnja za devizama, a na šta ukazuje visok promet na međubankarskom tržištu, rezultat je većih potreba, ali ima i psiholoških faktora - panike i pesimističkih očekivanja. U svakoj iole nesigurnoj situaciji, kako ističe Bojan Lečić, zamenik direktora Sektora trezora „Banke Inteza“, kurs prvi reaguje na dnevna dešavanja.
- Trenutno je pojačana tražnja za devizama jer jedan deo preduzeća kada dinar slabi, želi da što pre izmiri svoje obave ze prema inostranstvu. Većina je svoje obaveze ukalkulisala na nivou od oko 82 dinara za evro pa smatraju da je bolje da ne ulaze u neizvesnosti i da sada regulišu dugove, nego da budu na gubitku - kaže Bojan Lečić.
Zbog poremećaja na finansijskom tržištu na globalnom nivou, koje je dovelo do nedostatka likvidnosti, ukazuje Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora „Hipo Alpe-Adrija banke“, strani investitori su krenuli da povlače novac, što se mahom odrazilo kako na devizni kurs tako i na pad cena na Beogradskoj berzi.
- Moramo imati u vidu da je dinar donedavno bio stabilna valuta sa atraktivnom kamatnom stopom i upravo zbog visokog kamatnog diferencijala i stabilnosti bio je i privlačan za strane investitore. S druge strane, istorijsko iskustvo iz devedesetih dovelo je do naglog povlačenja deviznih uloga stanovništva iz banaka nakon objavljivanja finansijske krize, što je dodatno uticalo na potražnju deviza na domaćem deviznom tržištu - objašnjava Vladimir Čupić.
Kako će se dalje kretati kurs, trenutno niko ne može da predvidi. Ali, što je bitno, provejava optimizam. Po rečima Čupića, projekcija kursa zavisiće od daljeg odnosa ponude i tražnje za devizama, a koja je u svakom slučaju psihološki pojačana.
- Činjenica je da trenutno postoji kako velika psihološka tako i realna tražnja za devizama, kako kod fizičkih tako i kod pravnih lica. Banke se ponašaju u skladu sa tržišnim očekivanjima, odnosno u skladu sa trendom. Ipak, najvažniju ulogu u odbrani stabilnosti dinara ima NBS i njihov nivo intervenisanja - ukazuje Čupić.
I saradnik Privredne komore Srbije Goran Nikolić smatra da je ključni razlog slabljenja dinara smanjenje svetske likvidnosti, manjak kapitala i manje mogućnosti srpskih preduzeća da dobiju kredite iz inostranstva, zbog čega raste tražnja za devizama na međubankarskom tržištu.
- Kritična granica kursa koja bi ugrozila ostvarenje projektovane bazne inflacije je oko 84 dinara za evro - navodi Nikolić, ali je ocenio da je realno očekivati da će klizanje kursa biti zaustavljeno pre nego što dođe do tog nivoa.
Kratkoročnih oscilacija, koje imamo i danas, bilo je i biće ih. Bojan Lečić iz „Banke Inteza“ podseća da ne treba smetnuti s uma da tržište stranih valuta funkcioniše kao i za sve druge robe.
- Očekujemo da nestabilnost prođe do kraja ove nedelje ili tokom iduće. Verujemo da će, kao i ranije, doći do stabilizacije kretanja kursa i da će se evro u kratkom periodu vratiti se na ravnotežni nivo od 80 do 81 dinara, koji smo imali prethodne dve godine. Nema nijednog racionalnog razloga za paniku. Naš bankarski sistem je stabilan i na dug rok ne postoji mogućnost da dođe do katastrofičnog scenarija - naglašava Bojan Lečić.
Narodna banka Srbije od početka ovog meseca intervenisala je na međubankarskom deviznom tržištu šest puta. Guverner Jelašić kaže da centralna banka nema neki zacrtani nivo kursa koji nastoji da brani po svaku cenu.
- Da podsetim, za Narodnu banku je prioritetni zadatak održavanje stabilnosti cena, a nikako ne održavanje nekog planskog nivoa kursa. Mi se uključujemo u rad međubankarskog deviznog tržišta da bi sprečili poremećaje, koji u kraćem vremenskom periodu mogu da dovedu do nestabilnosti na tržištu, privremene nelikvidnosti i prevelikih dnevnih oscilacija kursa - naglašava Radovan Jelašić, guverner NBS.
Tražnja za evrom je naročito sada povećana, a po osnovnom postulatu ekonomije, čim je veća tražnja od ponude, cena robe raste. Upravo se to događa sa kursom od prošlog ponedeljka. Za Radovana Jelašića, guvernera Narodne banke Srbije, u neku ruku ovo je očekivano.
- Mi smo znali da neizvesnost, trenutno prisutna u pogledu posledica međunarodne finansijske krize, utiče ne samo na poverenje u bankarski sektor nego i na kurs u obliku povećane tražnje za devizama i sa stanovništva ubrzane konverzije iz dinara u evro. To povećava tražnju i samim tim utiče na „cenu deviza“. Takvih procesa smo se dovoljno nagledali u poslednjih nekoliko godina. Pre nego što neko sebe proglasi za velikog i efikasnog „deviznog špekulanta“, bilo bi dobro da se podseti da su svi, koji su u sličnim okolnostima tako špekulisali, u periodu od nekoliko narednih meseci zaključili da su na kraju bili na gubitku - ukazuje za „Blic“ Jelašić.
Povećana tražnja za devizama, a na šta ukazuje visok promet na međubankarskom tržištu, rezultat je većih potreba, ali ima i psiholoških faktora - panike i pesimističkih očekivanja. U svakoj iole nesigurnoj situaciji, kako ističe Bojan Lečić, zamenik direktora Sektora trezora „Banke Inteza“, kurs prvi reaguje na dnevna dešavanja.
- Trenutno je pojačana tražnja za devizama jer jedan deo preduzeća kada dinar slabi, želi da što pre izmiri svoje obave ze prema inostranstvu. Većina je svoje obaveze ukalkulisala na nivou od oko 82 dinara za evro pa smatraju da je bolje da ne ulaze u neizvesnosti i da sada regulišu dugove, nego da budu na gubitku - kaže Bojan Lečić.
Zbog poremećaja na finansijskom tržištu na globalnom nivou, koje je dovelo do nedostatka likvidnosti, ukazuje Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora „Hipo Alpe-Adrija banke“, strani investitori su krenuli da povlače novac, što se mahom odrazilo kako na devizni kurs tako i na pad cena na Beogradskoj berzi.
- Moramo imati u vidu da je dinar donedavno bio stabilna valuta sa atraktivnom kamatnom stopom i upravo zbog visokog kamatnog diferencijala i stabilnosti bio je i privlačan za strane investitore. S druge strane, istorijsko iskustvo iz devedesetih dovelo je do naglog povlačenja deviznih uloga stanovništva iz banaka nakon objavljivanja finansijske krize, što je dodatno uticalo na potražnju deviza na domaćem deviznom tržištu - objašnjava Vladimir Čupić.
Kako će se dalje kretati kurs, trenutno niko ne može da predvidi. Ali, što je bitno, provejava optimizam. Po rečima Čupića, projekcija kursa zavisiće od daljeg odnosa ponude i tražnje za devizama, a koja je u svakom slučaju psihološki pojačana.
- Činjenica je da trenutno postoji kako velika psihološka tako i realna tražnja za devizama, kako kod fizičkih tako i kod pravnih lica. Banke se ponašaju u skladu sa tržišnim očekivanjima, odnosno u skladu sa trendom. Ipak, najvažniju ulogu u odbrani stabilnosti dinara ima NBS i njihov nivo intervenisanja - ukazuje Čupić.
I saradnik Privredne komore Srbije Goran Nikolić smatra da je ključni razlog slabljenja dinara smanjenje svetske likvidnosti, manjak kapitala i manje mogućnosti srpskih preduzeća da dobiju kredite iz inostranstva, zbog čega raste tražnja za devizama na međubankarskom tržištu.
- Kritična granica kursa koja bi ugrozila ostvarenje projektovane bazne inflacije je oko 84 dinara za evro - navodi Nikolić, ali je ocenio da je realno očekivati da će klizanje kursa biti zaustavljeno pre nego što dođe do tog nivoa.
Kratkoročnih oscilacija, koje imamo i danas, bilo je i biće ih. Bojan Lečić iz „Banke Inteza“ podseća da ne treba smetnuti s uma da tržište stranih valuta funkcioniše kao i za sve druge robe.
- Očekujemo da nestabilnost prođe do kraja ove nedelje ili tokom iduće. Verujemo da će, kao i ranije, doći do stabilizacije kretanja kursa i da će se evro u kratkom periodu vratiti se na ravnotežni nivo od 80 do 81 dinara, koji smo imali prethodne dve godine. Nema nijednog racionalnog razloga za paniku. Naš bankarski sistem je stabilan i na dug rok ne postoji mogućnost da dođe do katastrofičnog scenarija - naglašava Bojan Lečić.
Narodna banka Srbije od početka ovog meseca intervenisala je na međubankarskom deviznom tržištu šest puta. Guverner Jelašić kaže da centralna banka nema neki zacrtani nivo kursa koji nastoji da brani po svaku cenu.
- Da podsetim, za Narodnu banku je prioritetni zadatak održavanje stabilnosti cena, a nikako ne održavanje nekog planskog nivoa kursa. Mi se uključujemo u rad međubankarskog deviznog tržišta da bi sprečili poremećaje, koji u kraćem vremenskom periodu mogu da dovedu do nestabilnosti na tržištu, privremene nelikvidnosti i prevelikih dnevnih oscilacija kursa - naglašava Radovan Jelašić, guverner NBS.
Ostale vestiArhiva
- 31/10 Đedović Handanović:EPS u prvih devet meseci…
- 23/10 Stranci u Srbiji troše sto evra dnevno
- 19/10 Vesić: Bez dokaza o kretanju građevinskog…
- 18/10 NIS ulaže 144,5 miliona dinara u projekte…
- 17/10 Čadež: Srpske kompanije mogu biti pouzdani…
- 15/10 Vesić: „Er Srbija” potpisala ugovore za obuku…
- 14/10 Država dala zeleno svetlo Telekomu za emisiju…
- 11/10 Pokrenut postupak protiv četiri maloprodajna…
- 10/10 Vučević pozvao američke investitore u Srbiju
- 07/10 Ovo nije samo poplava
- 06/10 Mali: Novi kreditni rejting najvažnija stvar…
- 05/10 Blumberg: Srbija ekonomski otporna na šokove,…
- 04/10 Obaraju li radnici iz Afrike cenu rada u…
- 02/10 Bajatović: Neće se menjati cena gasa za domaćinstva,…
- 01/10 Srđan Kondić postavljen za predsednika Izvršnog…
- 30/09 Sahranjivanje srpske poljoprivrede: „Postali…
- 28/09 Siniša Mali: Uskoro počinje novo, jesenje…
- 27/09 Svetska banka odobrila dodatnih 25 miliona…
- 26/09 Evrostat: cene žitarica u EU pale za 14 odsto…
- 25/09 Teglu plaćamo preko 1100 dinara! Poljoprivrednici…
- 24/09 Siniša Mali: Predloženi rebalans budžeta…
- 23/09 Toplane u Srbiji spremne za isporuku toplotne…
- 22/09 Cene ogreva na stovarištima niže za 12 odsto…
- 20/09 Vesić: Uskoro raspisivanje tendera za rekonstrukciju…