Prema procenama Ministarstva finansija, inflacija u septembru biće -0,2 odsto, što je "najniža inflacija na mesečnom nivou u poslednjih devet godina". Ministar finansija Mlađan Dinkić konstatovao je nedavno da će septembarska inflacija biti izuzetno niska zahvaljujući pre svega dvostrukom pojeftinjenju goriva, dok će se godišnja inflacija uvećati u okvirima projektovane. Kako je u međuvremenu gorivo pojeftinilo za oko 3,5 dinara po litru, najverovatnije će se obistiniti prognoze ministra finansija da će samo ova dva pojeftinjenja goriva sniziti septembarsku inflaciju za 0,5 odsto. Obrazlažući rebalans budžeta pred poslanicima Skupštine Srbije, Dinkić je najavio novo pojeftinjenje goriva za 3,5 do četiri dinara po litru uz zaključak da će "ovogodišnja inflacija zahvaljući merama koje preduzimaju Narodna banka i Vlada Srbije ove godine svakako biti jednocifrena, odnosno ispod devet odsto". Pojeftinjenje goriva koje je ministar finansija najavio svakako će uticati na oktobarsku inflaciju, pa je logično zaključiti da bi i u tom mesecu mesečni rast cena mogao da bude ispod jedan odsto.
Podaci pokazuju da su na porast inflacije od 6,3 odsto u proteklih osam meseci najviše uticali upravo energenti (učešće od 2,23 procentna poena u ukupnom rastu cena na malo), a potom cena električne energije i saobraćajnih i PTT usluga. Ove tri grupe proizvoda "odnele" su 2,68 procentnih poena maloprodajnih cena. Vlada, bar tako tvrdi Dinkić, nema nameru da do kraja godine popusti pred zahtevima EPS da koriguje cenu struje, a druga pomeranja cena koja su u nadležnosti države takođe nisu predviđena, pa će ukupan rast inflacije zavisiti od kretanja bazne inflacije na koju bi, svojim merama, trebalo da deluje NBS i eventualno novo pojeftinjenje goriva (ukoliko cena nafte na svetskom tržištu nastavi da pada), kao i vrednost dolara.
Kada je reč o baznoj inflaciji, dakle o cenama koje se slobodno formiraju na tržištu, treba podsetiti da su one na ukupnu inflaciju uticale sa 2,55 procentnih poena, dok su cene u nadležnosti države zabeležile bolji učinak s obzirom na to da je njihov uticaj na dosadašnji rast cena bio 3,75 procentnih poena. Kada je u maju izmeren rast cena od oko 5,7 odsto, gotovo svi ekonomisti prognozirali su da će projektovani rast cena od 9,3 odsto biti značajno probijen. Čak su tvrdili da samo kretanje bazne inflacije koja se od početka godine do maja iz meseca u mesec ubrzavala nagoveštavaju godišnji rast od 11,4 odsto. Opšti rast cena na malo praktično se ubrzavao kako su dokazivali, uglavnom po osnovu ubrzanja rasta cena na malo robe, a ne usluga. Međugodišnji rast za sve cene na malo i cene na malo robe u martu je iznosio 14,4 i 14,1 odsto, u aprilu se taj procenat kretao oko 15,6 i 15,7, a u maju 16,1 i 16,1 odsto. U avgustu je, međutim, taj međugodišnji rast sveden na 13,1 a kako stvari stoje, septembarski trend bi mogao da bude još povoljniji. Istina, ekonomisti upozoravaju da od septembra pa do kraja godine, nastupa period rasta bazne inflacije, posebno kada je reč o cenama na zelenoj pijaci koja je umnogome doprinela u prvoj polovini godine ubrzanom rastu cena. Međutim, ne treba izgubiti iz vida da bi pojeftinjenje goriva i jeftiniji evro, ako se ove tendencije nastave, mogli da daju svoj doprinos bar delimičnom ublažavanju porasta cena poljoprivrednih i prehrambenih artikala.
Da bi se stiglo do projektovane inflacije za ovu godinu bilo bi neophodno da cene u naredna tri meseca ne porastu više od tri odsto i ukoliko bi se ponovio avgustovski rast cena od 0,7 odsto plan bi bio ispunjen. Svaki deseti deo procenta manje od toga značio bi da bi i prognoza ministra finansija o inflaciji nižoj od devet odsto bila dostižna. Zanimljivo je, međutim, da se za razliku od prošle godine, ovog puta Dinkić nije kladio da će njegova prognoza o godišnjoj inflaciji biti tačna, mada bi očito bio mnogo bliži pobedi nego lane kada su cene zabeležile rast od 17,7 odsto, što je bilo gotovo duplo više od plana.

NBS: Nastavlja se trend pada inflacije

Beograd - Referentna kamatna stopa na dvonedeljne repo operacije od 18 odsto ostaje nepromenjena, odlučio je juče Monetarni odbor koji je konstatovao da najnovija ekonomska kretanja potvrđuju procene NBS da će se u poslednjem tromesečju ove godine nastaviti trend pada bazne i ukupne inflacije. Zaključeno je, takođe, da je realno očekivati da će se bazna inflacija, koju je NBS targetirala na sedam do devet odsto, ostvariti blizu donje granice postavljenog cilja, dok će ukupna stopa inflacije biti jednocifrena, saopštila je Narodna banka Srbije. Ovakve ocene Monetarnog odbora zasnovane su na činjenici da je registrovan pad cena uvoznih proizvoda, posebno cena nafte na svetskom tržištu, što može dovesti i do niže stope inflacije od očekivane. Monetarni odbor je, međutim, zaključio da bi najavljena fiskalna ekspanzija u narednim mesecima mogla da ugrozi dezinflaciju u idućoj godini, kao i dalje visok nivo bazne inflacije koja bi na godišnjem nivou u septembru ove u odnosu na septembar prošle godine, mogla da iznosi oko 10 odsto i da zabeleži pad.

NIP dovodi u pitanje jednocifrenu inflaciju

Inflacija od osam, devet, ili 10 odsto izuzetno je visoka i time se ne treba hvaliti. Ona bi mogla do kraja godine da padne ispod deset odsto samo ukoliko država ne počne da troši novac iz Nacionalnog investicionog plana i ako Narodna banka Srbije ne odustane od restriktivne monetarne politike. Ukoliko, međutim, krene realizacija projekata koji se finansiraju sredstvima iz investicionog plana nerealno je očekivati da se inflatorna kretanja zaustave - kaže za Danas Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište.

Ostale vestiArhiva