Koliki će na kraju godine biti višak u državnoj kasi niko u ovom trenutku ne može pouzdano da utvrdi. Kada je pre mesec dana usvajan rebalans budžeta, Vlada je odlučila da prvobitno predviđeni suficit od 39,5 milijardi dinara svede na 15,5 milijardi dinara uz obrazloženje da se budžet okreće ka kapitalnom investiranju. Uprkos tome, ministar finansija Mlađan Dinkić je već početkom oktobra nagovestio da bi ovogodišnji suficit mogao da bude čak i na nivou prvobitno planiranog jer kako kaže, "od 33 milijarde dinara namenjenih Nacionalnom investicionom planu do kraja 2006. godine, može da bude realizovano samo desetak milijardi. U međuvremenu, prihodi budžeta bi mogli da budu za 14,5 milijardi dinara veći od planiranih 521,2 milijarde dinara, a rashodi za 10,5 milijardi dinara manji od projektovanih 505,8 milijardi dinara.
Podsetimo, kada je krajem septembra usvajan rebalans budžeta prihodi su već povećani za 33,3 a rashodi za 56,5 milijardi dinara u odnosu na prvobitno utvrđene iznose u budžetu. Ako se prognoze ministra finansija u ostavci pokažu tačnim, to bi značilo da će se u ovogodišnju državnu kasu sliti 536,7 miliajrdi dinara a da će rashodi iznositi 495,3 milijardi dinara, bez obzira na to što će u međuvremenu Svetskoj banci biti isplaćeno svih 411 miliona evra koliko iznose trogodišnje obaveze Srbije, kao i 8,7 milijardi dinara penzionerima na ime dela duga koji je država preuzela na sebe zbog nesiplaćenih penzija iz prethodnog perioda.
Obrazloženje ministra finansija koje se odnosi na promene na prihodnoj strani u budžetu svodi se na to da bi do kraja narednog meseca trebalo da bude prodata treća licenca mobilne telefonije za koju će se, prema uslovima konkursa dobiti najmanje 320 miliona evra, odnosno oko 26 milijardi dinara. To će značajno podići prihode budžeta, ocenjuje on, uprkos tome što prihodi od poreza na dodatu neće dostići planirani iznos. Pokazalo se naime da bi za preostala tri meseca na ime PDV i akciza trebalo u državnu kasu da se slije još oko 109,4 milijarde dinara, kako bi plan od 322,2 milijarde dinara bio ispunjen. Koliko je to realno svedoči podatak da je za devet meseci ove godine prikupljeno tek 212,9 milijardi dinara a da je prosečan priliv po ovom osnovu iznosio između 17 i 27 milijardi dinara, pri čemu je septembar bio šesti mesec zaredom u kome su ti prihodi zabeležili pad. Ove godine, na prihodnoj strani budžeta stvari su "izvadili" neporeski prihodi, odnosno prodaja druge licence mobilne telefonije koja je učinila da avgustovski prihodi po tom osnovu budu veći od svih ostvarenih tokom preostalih osam meseci. Ako se izuzme avgust, koji je po svemu bio netipičan, septembarski priliv po osnovu neporeskih prihoda bio je rekorder sa 4,9 milijardi dinara. Taj rezultat postignut je zahvaljujući najviše prihodima ostvarenim prodajom dobara i usluga, kao i prihodima od imovine, ali, kako upozoravaju ekonomisti, to su sve jednokratni prihodi, kakav će biti i novembarski priliv ostvaren prodajom treće licence.
Suficit u republičkoj kasi nakon devet meseci inače je 30,2 milijardi dinara, dakle duplo veći od onog utvrđenog rebalansom, ali i 1,7 milijardi niži nego mesec dana ranije. Tačno tolika razlika između prihoda i rashoda u budžetu zabeležena je u septembru, što je posle januarskog deficita od 7,4 milijardi dinara najviši mesečni deficit u toku ove godine. Još samo u martu deficit u državnoj kasi bio je veći od milijardu dinara, dok je u februaru bio nešto iznad 673 miliona dinara. Od aprila do septembra suficit se kretao od 1,9 milijardi dinara (u junu) do 28,6 milijardi (u avgustu), pri čemu je ako se izuzme avgust, jul bio rekorder sa 4,9 milijardi dinara. Kada se svi ovi podaci imaju u vidu, jasno je zašto je teško proceniti koliki će zaista biti ovogodišnji sufict u budžetu, no sve govori u prilog tome da bi svakako mogao da bude iznad planiranih 0,7 odsto GDP. Ali da li će biti 1,5 odsto, kako je pre nekoliko dana izjavio ministar finansija u ostavci, ili dva odsto, kolika je njegova poslednja procena, to ćemo pouzdano znati tek poslednjeg dana ove godine.

Iz deficita u suficit

Treba se prisetiti da je 2001. godine deficit u budžetu bio četiri odsto GDP, a da je 2003. završena sa manjkom u državnoj kasi od 15 milijardi dinara. U prvoj godini mandata ove vlade startovano je sa manjkom od 4,5 odsto GDP ili 45,3 milijardi dinara ali je na kraju taj minus sveden na 1,6 milijardi dinara. Prošle godine suficit je prema dogovoru sa MMF trebalo da iznosi 1,2 odsto GDP, ali je trogodišnji aranžman okončan iako je taj nivo bio nešto niži. Međutim, Vlada je prihvatila dogovor da prošlogodišnji i ovogodišnji suficit zbirno iznose 3,6 odsto. Čak i ukoliko se procene ministra finansija o ovogodišnjeg suficita od dva odsto pokažu tačnim, taj dogovor neće biti ispoštovan.

Ostale vestiArhiva