Narodna banka Srbije startovala je juče sa četvrtom emisijom štednih zapisa ukupne nominalne vrednosti od milijardu dinara. Zapisi su izdati sa rokom dospeća od godinu dana, a kamatna stopa je 17 odsto na godišnjem nivou. Prema oceni NBS, ulaganje u štedne zapise je sigurna investicija jer ne postoji rizik naplate tih hartija od vrednosti, s obzirom na to da ih izdaje Narodna banka Srbije, a građani mogu da ostvare atraktivan prinos - viši od onog koji se na tržištu nudi za dinarska ulaganja. Guverner NBS Radovan Jelašić tvrdi da «u ovom trenutku svako ko kupi štedne zapise NBS može da bude siguran da će na njima zaraditi bar osam odsto, ukoliko inflacija na kraju ove godine bude 9,3 odsto. Za onoliko koliko rast cena bude niži od toga, biće veća i realna zarada vlasnika zapisa, a ako iduće godine kao što je planirano inflacija bude niža od ovogodišnje, visina prihoda ostvarenih kupovinom zapisa NBS može se samo povećavati"
Prvu seriju kratkoročnih hartija od vrednosti, odnosno štednih zapisa Narodna banka Srbije emitovala je krajem decembra 2005. godine i te hartije su glasile na dinare. To je bio prvi korak u brobi protiv sve veće evropeiizacije srpskog finansijskog tržišta a dodatni podsticaj štednji u domaćoj valuti predstavlja kamatna stopa od 25 odsto i to u momentu kada je godišnja inflacija iznosila 17,7 odsto. Nije stoga čudo što je prva emisija relativno brzo prodata, a svi oni koji su sredinom ove godine realizovali svoje zapise mogli su da budu veoma zadovoljni ostvarenom zaradom utoliko pre što u tom momentu kamatne stope na dinarske uloge oročene na šest meseci nisu prelazile pet odsto.
Interesovanje koje su građani pokazali za kupovinu štednih zapisa navelo je NBS da polovinom maja ove godine krene sa drugom emisijom ovih hartija od vrednosti opet u istom nominalnom iznosu od milijardu dinara i rokom dospeća od šest meseci, ali ovoga puta sa kamatnom stopom od 24 odsto. Već pred kraj avgusta emitovana je nova serija štednih zapisa ali sa rokom dospeća od godinu dana i kamatom od 19 odsto na godišnjem nivou da bi samo tri meseca kasnije došlo i do četvrte emisije zapisa, takođe sa rokom dospeća od godinu dana i kamatom od 17 odsto. Naravno, osim toga što je želela da podstakne štednju u dinarima, NBS se na ovaj korak odlučila i zbog potrebe da na sve moguće načine povuče višak likvidnosti sa tržišta i time smanji inflatornu tražnju. Ono što su banke i privreda dobili visokim kamatnim stopama na blagajničke zapise, fizička lica su dobila štednim zapisima NBS.
Centralna banka je u momentu kada se na ovaj korak odlučila očekivala da će i poslovne banke krenuti njenim putem i brzo se pojaviti sa svojim atraktivnim dinarskim proizvodima, ali su banke ostajale «gluve» na ovaj izazov. Objašnjenje bankara je bilo da oni zbog karaktera svojih izvora finansiranja nemaju mogućnost da ponude čiste dinarske proizvode sa kamatnom stopom koja bi bila atraktivnija od one koju nudi centralna banka. Tek posle uspešnog zaokreta do koga je došlo u sektoru cena i smanjenja restriktivnosti monetarne politike, banke su se ohrabrile i najavljuju neke nove dinarske proizvode na tržištu.

Isključeno pranje novca

Kako su kupci šednih zapisa oslobođeni svih vrsta naknada po osnovu njihove kupovine i isplate, kao i svih vrsta poreza po osnovu prometa i drugih poslova u vezi s ovim hartijama od vrednosti, a sobzirom na njihovu malu nominalnu vrednost (samo 5.000 dinara) i neograničeno pravo kupovine u javnosti su se pojavile sumnje da je ovo dobar način za pranje novca. Dok ekonomisti u vezi sa tim pitanjem polemišu pozivajući se na konstatciju da je siva zona vezana za devize, a ne za dinare, u centralnoj banci podsećaju da kao i za sve uloge veće od 10 hiljada evra sledi provera porekla novca, što znači da su neke veće nelegalne transakcije isključene.

Ostale vestiArhiva