Dugovanje po minusu na tekućem računu građana najskuplji je vid kreditiranja u Srbiji jer se efektivna kamatna stopa kreće i do 40 odsto na godišnjem nivou. Uprkos tome, polovinom godine dozvoljeni minus na računima građana premašivao je deset milijardi dinara ili 115 miliona evra. Ovako visoke kamate na odobreno prekoračenje na tekućem računu koje obično iznosi jednu do tri prosečne plate, u bankama objašnjavaju time što njihovi klijenti mogu ući u minus kad god požele bez obzira na likvidnost banke, a kako je banka obavezna da za rizične pozajmice obezbedi i veću stopu obavezne rezerve, to je izvor finansiranja tih kredita veoma skup i košta banku od 1 do 1,5 odsto mesečno. Kada je još, kao što je to slučaj u Poštanskoj štedionici, od 1,4 miliona tekućih računa milion u dozvoljenom minusu, onda kamatne stope na tu pozajmicu moraju da budu izuzetno visoke. A kada se tako visokim kamatama pridodaju i neki drugi troškovi na koje klijenti, u momentu otvaranja računa ne obraćaju pažnju, ili u ugovoru uopšte ne stoje, onda pozajmica postaje još skuplja.
- Dozvoljeno prekoračenje u Alfa banci odobrava se po zahtevu vlasnika tekućeg računa odmah nakon uplate prve mesečne zarade. Prilikom odobravanja dozvoljenog prekoračenja sklapa se ugovor o pozajmici po tekućem računu. Iznos prekoračenja je limitiran visinom mesečne uplate na tekući račun po osnovu redovnih mesečnih primanja obračunatih za prethodna tri meseca, a u skladu sa propisima Narodne banke Srbije. Provizija za prijavu i obnovu prekoračenja iznosi jedan odsto na odobrenu pozajmicu, a rok korišćenja dozvoljenog prekoračenja je tri meseca. Dozvoljeno prekoračenje se automatski obnavlja, ukoliko minusni saldo ne prelazi dozvoljeni limit i usklađivanje sa prilivom sredstava. Za prekoračenje koje je odobreno, a ne koristi se, banka je takođe u obavezi da prilikom obnove vrši usklađivanje limita sa visinom prosečne zarade. Kreditna kamata iznosi 2,53 odsto na mesečnom nivou i obračunava se na iznos korišćenog prekoračenja i za period korišćenja - kažu u Alfa banci.
U Rajfajzen banci za Danas objašnjavaju da ta banka odobrava prekoračenje po računu već nakon prve uplate zarade i ta pozajmica se odobrava na rok od tri meseca i automatski obnavlja na isti rok ako stranka ispunjava uslove. U momentu obnavljanja pozajmice stranka može da bude u dozvoljenom prekoračenju do punog iznosa prethodno odobrene pozajmice. U toj banci kažu da se iznos odobrene pozajmice obračunava u zavisnosti od visine proseka redovne zarade za poslednja tri meseca.
- Kod automatskog odobravanja pozajmica (pozajmice koje ispunjavaju scoring tj. analizu) ne potpisuje se ugovor o pozajmici. Pozajmice koje se daju na osnovu saglasnosti (nestandardne pozajmice) odobravaju se uz pismeni zahtev stranke i zaključivanje ugovora o pozajmici - kažu u Rajfazen banci i dodaju da se dozvoljeno prekoračenje povećava u skladu sa rastom zarade klijenta na svaka tri meseca. Kamatna stopa na odobreni minus kreće se od dva do tri odsto.
U Banci Inteza objašnjavaju da se vlasnicima Intesa hit tekućih računa pozajmica po tekućem računu odobrava odmah po uplati prve zarade, u visini tog priliva. Zbog potrebe da se visina dozvoljenog prekoračenja usklađuje sa prosečnim mesečnim prilivima po osnovu zarade, banka svaka tri meseca automatski obnavlja pozajmicu na novi rok u iznosu proseka priliva za prethodna tri meseca.
- Kamata na dozvoljeni minus se obračunava dnevno, za onoliko dana koliko je klijent koristio sredstva banke, a naplaćuje se mesečno, po stopi od 2,2 odsto plus stopa rasta cena na malo iz tekućeg meseca. Na primer, kamatna stopa u oktobru je zbog deflacije iznosila 2,16 odsto - objašnjavaju u toj banci uz preporuku klijentima da odobrenu pozajmicu po tekućem računu koriste ponekad, za prevazilaženje kratkoročnih problema sa nedostatkom novca.
Oni ističu da ukoliko su klijentima potrebna sredstva koja prevazilaze visinu redovnih mesečnih primanja, više im se isplati da podignu gotovinski kredit sa povoljnijom kamatom i pokriju dugovanja po tekućem računu. Jer za razliku od kamata na dozvoljeni minus, one na potrošačke i keš kredite iznose maksimalno 27 odsto na godišnjem nivou. Ako je za utehu, slična situacija je i u našem susedstvu. Ilustracije radi, samo pet odsto zaposlenih u Hrvatskoj ne koristi ove pozajmice, dok su ostali po tom osnovu dužni čak 616 miliona evra.

Danak na fiktivnu pozajmicu

Da se kamata obračunava na odobreni minus i onda kada se pozajmica ne koristi, pokazuje iskustvo jednog vlasnika tekućeg računa u Alfa banci. Njemu je na dozvoljeni minus od 50.000 dinara koji je inače korišćen samo nekoliko dana u julu, osim troška od 500 dinara (jedan odsto od odobrenog minusa), banka nastavila da obračunava isti trošak i onda kada pozajmica nije korišćena. Tako je iznos od 500 dinara klijentu skinut sa tekućeg računa i u oktobru ove godine. Sudeći prema zvaničnoj izjavi dobijenoj u banci, reč je o trošku usklađivanja visine odobrenog minusa sa prilivom sredstava u poslednja tri meseca.

Ostale vestiArhiva