Iako su pravni eksperti razvijenih zemalja dali visoke ocene novom Zakonu o stečajnom postupku, u srpskoj javnosti taj mehanizam revitalizacije privrede još uvek ima negativnu konotaciju. Čini se s razlogom imajući u vidu pljačku društvenih firmi namerno uvođenih u stečaj kao i stvaranje stečajne mafije. Dodatno nepoverenje javnosti izazvala je činjenica da su dugotrajni stečaji, umesto izmirenja dugova, uvećavali gubitak firmi i oterali ih u bankrot. Ta konstatacija se posebno odnosi na društvene firme, s obzirom na to da Zakon, koji se primenjuje od februara prošle godine, korektno rešava problem stečaja u privatnim firmama, koristeći iskustva zapadnih zemalja, ali kada je reč o društvenom kapitalu, gde je stečajni dužnik pasivniji učesnik u tom procesu, stvari se komplikuju. Jer, u društvenim firmama, osim pitanja kapitala koji čine novac, stvari i prava, treba rešavati i problem radnika.
Od oko 1.300 stečajeva, koliko se trenutno vodi u Srbiji, 480 postupaka je otvoreno nad privatnim preduzećima, a ostali se odnose na društvene firme među kojima je veliki broj onih u kojima je postupak pokrenut pre deset i više godina. U oko pet stotina predmeta, u momentu stupanja na snagu novog zakona, prodato je više od 50 odsto imovine, pa je stečajni postupak nastavljen po starom zakonu, dok je za oko 220 preduzeća koja stečaj treba da okončaju po novom zakonu, nadležan Centar za stečajeve, kod koga se vodi još 126 društvenih preduzeća u kojima je stečaj pokrenut po novom zakonu. Samo u sedam predmeta poverioci su odlučili da se firma reorganizuje, u 38 firmi postupak je obustavljen ili zaključen, a za 274 preduzećaa izlaz je prodaja imovine, odnosno bankrot. Do sada je prodato 79 firmi i deo imovine u 74 preduzeća, što je donelo prihod od oko pet milijardi dinara. Iako su, po mišljenju stručnjaka, uslovi prodaje izuzetno povoljni za kupce, proces se ne odvija tako lako. U prilog tome govori i podatak da je za veliki broj preduzeća prodaja oglašavana u više navrata, uvek sa nižom početnom cenom, i da, uprkos tome za 12 firmi nije bilo zainteresovanih kupaca, jer su firme bile do te mere obezvređene tokom dugotrajnog stečajnog procesa, da ni po proceduri neposredne pogodbe nisu uspele da privuku nove vlasnike.
- Tek posle realizacije projekta USAID (Kasa), koji se odnosi na reformu trgovinskih sudova, uspeli smo da kroz izveštaje u pojedinim sudovima uočimo stečajeve od kojih su neki otvoreni 90-ih godina. Za to ne postoji nikakvo opravdanje, utoliko pre što novi zakon omogućava efikasniji postupak. I stečajni upravnici bi trebalo da budu motivisani da što pre okončaju postupak, jer po novim pravilima dobijaju značajnu novčanu stimulaciju ukoliko brzo okončaju stečaj. Ipak, tek nedavno smo smenili jednog upravnika koji je "sporovozno" vodio stečaj u dve banke - kaže Radomir Lazarević, predsednik Višeg trgovinskog suda. On je na nedavno održanom panelu posvećenom afirmaciji nove normative u stečajnom postupku, naglasio da su ovlašćenja i odgovornost stečajnih upravnika sada daleko veća, čemu doprinose i visoke kazne za zloupotrebe tokom postupka. Osim novčane nadoknade za pričinjenu štetu, predviđena je obavezna zatvorska kazna u trajanju od jedne do tri godine.
Direktor Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, Jovan Jovanović, smatra da bi Zakon trebalo da pretrpi izvesne izmene kako bi postao efikasniji, mada nije sve u sistemskim merama."Zašto trgovinski sudovi nisu odmah po stupanju na snagu novog Zakona, predali stečajeve firmi sa društvenim kapitalom, Centru za stečajeve? Zar je trebalo da dođe do hapšenja pa da tek onda državna agencija preuzme Robne kuće, Jugoeksport, Rad ili druge velike firme", upitao je Jovanović.
Ipak, nisu samo sudovi oklevali u primeni novog zakona. U Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika Danasu je rečeno da je stručni ispit položilo 412 lica, a da je odobreno 326 licenci za rad stečajnih upravnika. Ipak, u ovom trenutku nemaju svi zaduženje, dok istovremeno u Centru za stečajeve neki od poverenika vode više stečajeva, dok oko 20 predmeta vode lica bez licence.
Spisak problema ovim se ne iscrpljuje, naročito ako je reč o stečajevima započetim po starom a nastavljenim po novom zakonu, i po pravilu, u velikim kompanijama poput Robnih kuća Beograd, gde vrednost imovine višestruko premašuje dugovanja. Ilustracije radi, u RK Beograd je još 2003. godine sudija Delinka Đurđević, (sada u pritvoru osumnjičena za delovanje "stečajne mafije") donela odluku o unovčavanju imovine dužnika kako bi se namirili poverioci. Po novom zakonu odluku o bankrotu može doneti samo skupština poverilaca, ali se oni o tome nisu izjašnjavali. Radnici, koji su kao poverioci i najbrojniji članovi skupštine, tvrde da ona nije ni osnovana po zakonu i zbog toga su podneli krivične prijave protiv sada postupajućeg sudije Natalije Kordić. U Agenciji su, svojevremeno, za Danas rekli da je to pravno pitanje koje treba da razreši Trgovinski sud u Beogradu i nastavili su proces stečaja kao da je odluka suda validna, dok u Trgovinskom sudu tvrde da je odluka o bankrotu iz 2003. godine pravosnažna. Da li je naša administracija samo zbunjena zbog komplikovanog slučaja Robnih kuća (ali ne samo njih), ili je reč o nečem drugom, teško je tvrditi, tek nakon nedavne ostavke prvog čoveka Agencije za privatizaciju Miodraga Đorđevića, uveliko se spekulisalo da je jedan od razloga za taj potez bio "slučaj" RK Beograd.

Licenca zlata vredna

U javnosti se najviše govorilo o zloupotrebama i uništenim firmama u slučaju nazvanom "stečajna mafija", ali pažnju privlače i, u našim prilikama, visoke nadoknade za rad stečajnih upravnika koje je propisao novi zakon. Tako je, recimo, nagrada za rad stečajnog upravnika u Jugoeksportu 150 hiljada dinara mesečno, a na "platnom spisku" su i dve advokatske kancelarije koje naizmenično, svakog drugog meseca, naplaćuju svoje usluge po 90 hiljada dinara, kao i stručni saradnik za koga se izdvaja prosečno nešto više od 20 hiljada dinara mesečno. Radnici koji su ostali u firmi nakon uvođenja stečaja, žive na minimalcu.

Ostale vestiArhiva