Vlada premijera Koštunice će morati uskoro pred javnost sa rezultatima svog trogodišnjeg rada. Mlađan Dinkić je rezulatate svog rada već podastrao pred sud javnosti tvrdeći da iza sebe ostavlja "umesto pola miliona evra manjka u budžetu višak od dve milijarde evra, umesto bezvrednog jak dinar, uređen sistem javnih finansija sa ugrađenim PDV i stopama poreza na dobit i zarade koje su među najstimulativnijima u okruženju, preko četiri milijarde dolara stranih direktnih investicija i Nacionalni investicioni plan koji bi Srbiju trebalo da dovede na mesto najrazvijenije zemalje regiona, koja bi već iduće godine mogla da bude kandidat za ulazak u EU".
Međutim, prelazak na prevremeno finansiranje nije baš tako bezbolna zamena za redovni način obezbeđena sredstava za one koji zavise od državne kase. To što Mlađan Dinkić kaže da je pre odlaska sa mesta ministra pripremio nacrt budžeta za 2007. godinu i dostavio ga Vladi, za novu Vladu ne mora da bude nikakva olakšavajuća okolnost. Upravo je Dinkić predlažući u martu 2004. godine prvi budžet ove vlade maksimalno odstupio od koncepta koji je njegov prethodnik Božidar Đelić ostavio, i po mnogim ekonomskim analitičarima time uveo Srbiju u proces narušavanja postignute makroekonomske stabilnosti koja je krunisana prošlogodišnjom inflacijom od 17,7 odsto. Navodeći da isplata dve rate duga penzionerima tokom sledećeg meseca ničim nije dovedena u pitanje, Dinkić naravno ne pominje detalj da su i vlada i parlament potvrdili neke odluke Ministarstva finansija i drugih ministarstava koje su unapred opredelile budžetske prihode i troškove za narednu godinu. Recimo, kada je reč o snižavanju poreza na zarade, procentualnom povećanju plata u pojedinim oblastima, ili investicijama za projekte u okviru NIP-a. Pitanje je da li će sve to moći da se uklopi u dvanaestinu ovogodišnjih sredstava, što je suština privremenog finansiranja, bez nekih većih posledica, posebno ako se dogodi da nova vlada ne bude, kako svi očekuju, brzo formirana nakon završetka izbora. A lako bi moglo da se dogodi da praktično ceo prvi kvartal iduće godine prođe u režimu privremenog finansiranja. Ako se svemu tome doda da su sve iole značajnije privatizacije odložene do izbora nove vlade, ali i da su neslaganja unutar dojučerašnjih koalicionih partnera u Vladi već dovela do odlaganja najavljenog potpisivanja sporazuma Cefta II, a mnogi kažu i do rešenja u Ustavnom zakonu vezana za hitni izbor guvernera NBS, pravo pitanje je kakvi se sve potezi mogu očekivati od Vlade do 21. januara naredne godine i kako će se oni reflektovati na stanje u privredi i društvu, odnosno šta će to sadašnja vlada predati u ruke novoizabrnoj.
U celoj toj priči je od izuzetne važnosti kakva će biti saradnja između Vlade i NBS u narednih dva i po meseca. Bez obzira na očiglednu pripremu smene guvernera i priznanja premijera da je to posledica političke trgovine među strankama, NBS mora svojim merama baznu inflaciju da dovede na novo od najmanje sedam odsto ako ne želi da naruši kredibilitet centralne banke, a što će učiniti i ako inflacija bude, kako ekonomisti predviđaju, niža od tog procenta. Vlada, posebno posle odlaska Dinkića sa mesta ministra nema nikakve posebne razloge da inflaciju drži na tako čvrstim dizginima, s obzirom na to da ju je svela na godišnji rast od planiranih 9,3 odsto, a da dva poslednja meseca ne mogu, po svim procenama, da izazovu neke tektonske poremećaje, jer i da hoće da izađu u susret EPS oko korekcija cene električne energije, teško da bi to bilo ko iz Vlade učinio u jeku predizborne kampanje. Zato ona, za razliku od NBS, može da bude više nego nonšalantna kada je o cenama reč ne misleći na to šta će se dešavati od januara naredne godine.
U vođenju ekonomske politike do kraja mandata ove vlade očito će uz zakonska ograničenja preovlađivati i političke kalkulacije, a šta će to značiti za vladu koja će doći, tek će se videti. U svakom slučaju, stvari se neće meriti isključivo time koliko je para ostalo na računu. Ako ništa drugo, gubitak od bar tri meseca u radu, a pitanje je i koliko prethodna tri nisu bila uludo potrošena, vagaće se, nažalost, možda tokom cele sledeće godine.

I bez usvojenog budžeta isplata duga penzionerima

Zahvaljujući prodaji Mobi 63, kao i Panonske i Vojvođanske banke zaista će ove godine budžet biti puniji nego ikada. Čak po procenama guvernera Radovana Jelašića, na računu države bi na kraju godine moglo da se nađe uz dve milijarde evra deviznog i još jedna milijarda evra dinarskog viška. Iako Srbija ulazi u novu kalendarsku godinu bez usvojenog budžeta, "ne bi trebalo da bude nikakvih problema sa finansiranjem budžetskih korisnika, a ni penzioneri ne treba da se plaše jer će im najavljene rate duga biti isplaćene narednog meseca".

Ostale vestiArhiva