Dve vesti u vezi sa Siti bankom stigle su gotovo istovremeno. Narodna banka Srbije potvrdila je da je stigao zvanični zahtev za registraciju predstavništva te banke u Beogradu a Delta holding je potpisao ugovor sa tom bankarskom grupom o izboru savetnika za procenu pozicije te kompanije u najavljenom procesu spajanja sa hrvatskim Agrikorom. Tako je praktično, Siti grupa ušla na naše tržište i pre nego što je dobila dozvolu za otvaranje predstavništva. Treba međutim reći da je Siti banka i do sada bila partner sa kojim je Srbija sarađivala. Njeni klijenti su i Narodna banka Srbije koja deo deviznih rezervi drži na računu te bankarske grupacije kao i neka državna ministarstva. Naravno, nije isto kada se sarađuje na «daljinu» ili kada u Beogradu zasvetli reklama sa imenom banke koje svuda u svetu mnogo znači, posebno ako se zna da za sada Siti banka u regionu Jugoistočne Evrope ima svoju banku samo u Bukureštu, i u Budimpešti. Otuda bi najavljeni dolazak Siti banke u Srbiju trebalo posmatrati i kao šansu da Beograd postane sedište njenog regionalnog pozicioniranja. Jer, sigurno je, da jednu tako značajnu investicionu banku tržište od oko sedam miliona stanovnika može da zanima samo kao deo šireg regionalnog tržišta od oko milion stanovnika kakvo je tržište JIE koje posle Sporazuma CEFTA postaje i zona slobodne trgovine.
Otvaranje predstavništva što bi, kako je najavljeno, trebalo da se dogodi do kraja godine, samo je prvi korak do otvaranja banke, odnosno to je prilika da se pažljivo ispita tržište ali i pronađe banka čijom bi se akvizicijom osigurala startna pozicija. Za srpsko bankarsko tržište već najava dolaska Siti banke označena je kao nagoveštaj još žešće konkurencije, ali ne toliko u sektoru rada sa stanovništvom, koliko sa korporativnim klijentima i institucijama države. Iskustvo Mađarske govori da Siti banka u toj zemlji radi isključivo sa korporativnim klinjentima. Predstavnici Siti banke ne kriju da bi uz to rado da u Srbiji nastave i saradnju sa centralnom bankom i da dobiju još značajnije mesto u upravljaju deviznim rezervama Srbije koje bi dobrim investiranjem uvećavali.
Međutim, nikako ne treba izgubiti iz vida da su američke banke, posebno one investicione, veoma rigidne i dosta probirljive kada ulaze na neko novo tržište. One žele dobro da se obezbede i zato traže da domaće zakonodavstvo garantuje transparentnosti tržišta, proveravaju i da li postoji dobra zaštita od manipulacija na berzama i van njih. Zanima ih takođe i da li ima dovoljno velikih klijenata koji mogu da budu dovoljno atraktivni i po visini depozita i po korišćenju kredita. Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakultate u Beogradu, tako podseća da je i Dojče banka već godinama prisutna u Beogradu ali da je i dalje ostala na nivou predstavništva, što je verovatno znak da još nisu ispunjeni uslovi da bi aktivnije delovala na ovom tržištu. Bez obzira što odluka o osnivanju banke zavisi isključivo od procene menadžmenta Siti banke, u javnosti je već počela polemika u vezi sa pitanjem kako jedna ovakva banka, za koju se zna da na neko novo tržište ulazi samo kupovinom velikih banaka, može da računa na dobijanje dozvole NBS. Na nagoveštaj Radovana Jelašića, guvernera NBS da bi centralna banka mogla ponovo da počne da izdaje licence najkvalitetnijim evropskim i svetskim igračima, reagovali su odmah stručnjaci koji tvrde da aktuelna zakonska regulativa ne dozvoljava takvu mogućnost.
- Nema zakonskih smetnji za izdavanjem licenci. Do sada smo išli na smanjivanje broja banaka, vreme je da razmišljamo i o njihovom povećanju. Uostalom to da ukinemo barijere za dolazak novih banaka uslov je koji od nas traže i STO i MMF i EU - podseća guverner Jelašić, a ugledni ekonomski analitičari se slažu sa ocenom guvernera da bi zakonske prepreke, ako ih ima, trebalo ukloniti, jer je interes Srbije da postane regionalni finansijski centar.
Kako niko od eminentnih stručnjaka nije ozbiljno shvatio «ponudu» bivšeg ministra finansija Mlađana Dinkića da Siti banka uđe na tržište Srbije kupovinom neke od preostalih regionalnih banaka, otvoreno se spekuliše time da bi Siti banci mogle da budu interesantne neke domaće banke sa liste Top 10. Na pitanje da li je recimo Komercijalna banka meta Siti banke, odgovor je da će o tome konačnu reč dati vlasnici- EBRD i država.
Po onoj narodnoj «zec još u šumi», otvaranje predsatavništva Siti banke svakako predstavlja pozitivan signal za Srbiju, odnosno znak da je u bankarskom sektoru dosta toga na valjan način urađeno i da dolazi vreme ukrupnjavanja u kome bi Siti banka mogla da odigra značajnu ulogu.

Ostale vestiArhiva