U momentu kada se u globalnim razmerama uveliko govori o saradnji, integraciji i preuzimanju velikih svetskih berzi poput Njujorške ili Euro nexta, Frankfurtske ili Milanske berze, kada u svakom momentu mogu da budu "napadnute" i berza kao što su Londonska, Tokijska ili Dojče berza, sumiranje rezultata koje je u proteklih pet godina postigla Beogradska berza čini se tek kao kap u svetskom finansijskom moru. I to ne samo zbog činjenice da je tržišna kapitalizacija Beogradske berze jedva osam milijardi evra, što je, recimo, dvadesetak puta manje nego što je vrednost Atinske ili Bečke berze, koje su opet tek negde na sredini svetske lestvice. Mnogo više od činjenice da zaista jesmo mali i to ne samo u svetskim razmerama nego i kada se merimo u odnosu na okruženje, može da brine konstatacija da dalja sudbina Beogradske berze u najvećoj meri ne zavisi od njenih aktera, nego pre svega od toga kakvu će odluku država doneti kada je o berzi reč.
-Berza je u datim okolnostima napravila verovatno maksimum od onoga što je mogla, ali ona ne može da radi i da se razvija ako nema tržišnog materijala. Nažalost, celokupna zakonska regulativa koja po pravilu pokušava da reguliše ono što se već dogodilo na finanisjskom tržištu, a ne da unapred utvrdi pravila i standarde ponašanja, dovela nas je u poziciju ne samo da se na berzi ne pojavaljuju dovoljno atraktivni tržišni materijali nego da sa berze odlaze i oni koji su imali šansu da budu atraktivni. Ako se sa ovakvim procesom nastavi, berza bi uskoro mogla da postane potpuno neatraktivna za investitore - upozorava Veroljub Dugalić, predsednik UO Beogradske berze.
Njegovo mišljenje deli i Gordana Dostanić, direktor berze, koja ponavlja da uloga berze nije da kreira tržišni matrerijal, nego da stvara uslove da se trgovina hartijama od vrednosti odvija regularno, efikasno i uz što manje troškove. A što se tiče regulative, u poslednjih pet godina stalno je praksa prilagođavanja propisima, a nije bilo obrnuto. Praktično, stalno se retroaktivno konstatuje šta je problem. A recimo, država uopšte ne reaguje na naše inicijative da se što pre na berzi pojavi bar deo akcija javnih preduzeća koje bi ne samo podigle likvidnost Berze nego i u momentu kada počinje primena Zakona o investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima obezbedila potencijalnim investitorima da prikupljena sredstva imaju gde da plasiraju, objašnjava Dostanić.
Očito, prva i osnovna dilema, kako to naglašava Veroljub Dugalić, jeste kakva će biti dalja uloga država u razvoju finansijskog sektora, posebno Berze. Između dve opcije -da bude posmatrač koji će se tek povremeno uključivati i toga da bude dominantan igrač, daleko najgore rešenje je ne izaći sa konceptom. Upravo se to dešava, iako od tog koncepta zavisi kako će se Berza organizovati i u kakve regionalne integracije će ući.
- Iako je institucija sistema, Berza nije državna institucija i ne možete je gasiti i paliti na dugme. Ona je institucija kojoj je motor liberalni preduzetnički um, i nije dobro opterećivati je stegama procedure, što ne znači da može da posluje bez čvrsto uspostavljenih standarda i pravila, kao i kontrole. Iako vlada ne treba da se meša u rad tržišta kapitala, paradoksalno je da bez odluka vlade, to tržiše ne može ozbiljnije da deluje, posebno ne ako se govori o regionalnom povezivanju. Jer da bi došlo do regionalnog povezivanja potrebno je pre svega da vlada donese odluku o slobodnom kretanju kapitala, objašnjava Štimac.
Nažalost, dok se kod nas i dalje govori o nekim "dečjim boljkama" razvoja berze, već u našem susedstvu se ozbiljno razmišlja o tome kako sopstvene berze integrisati u globalne tokove. Svesni su i Sofija i Bukurešt da njihov privredni rast i nadalje zavisi od toga koliko će biti atraktivni za privlačenje potencijalnih investitora ali isto tako da i pored ulaska u EU, budućnost njihovog finansijskog tržišta nije u evropskim nego pre svega u regionalnim integracijama. Otuda njihova spremnost da što pre idu ka harmonizaciji propisa i ujednačavanju standarda trgovanja akcijma, posebno sa berzama u regionu. Evidentna je i zainteresovanost Atinske, Budimpeštanske i Bečke berze za uspostavljanje bolje bilateralne saradnje sa berzama u regionu JIE, pa tako i našom Berzom kojoj se ne spori potencijal. Tim pre, neshvatljivo je da država razvoj finansijskog, a posebno tržišta kapitala, nekako ostavlja po strani, dopuštajući da se stvari same po sebi odvijaju. Tako se događa da potrebni zakoni stignu kada je već kasno, kao što je recimo Zakon o preuzimanju, da loše zakone menjanju još lošiji, kao što je slučaj sa Zakonom o hartijama od vrednosti, ili da budu usvajani zakoni koji su međusobno u koliziji, kakav je slučaj sa Zakonom o privrednim društvima i Zakonom o preuzimanju.
Globalni tokovi na finansijskom tržištu će svakako diktirati promene i kada je reč o tokovima integrisanja berza u našem regionu. Srbija ne bi smela da dopusti da ostane van tih tokova. Iskustvo Bukureštanske berze recimo pokazuje da je samo uvođenje komunalnih preduzeća na listing šest puta uvećalo promet akcija, ali da je isto tako propao njen pokušaj uvođenja tržišnih derivata. Na sofijskoj berzi je po priznanju njenih čelnika, mada su indeksi povećani pet puta, i dalje malo kvalitetnih akcija i nema mnogo inicijalnih javnih ponuda. Kod nas, nažalost za sada ne samo da nema ni jedne inicijalne javne ponude, već ni jedne kompanije koja bi dobrovoljno bila listirana, što znači spremna da svoje poslovanje svakodnevno izloži oceni javnosti, što je osnovna pretpostavka berzanskog poslovanja svuda u svetu.

Berza mora da bude profitabilna

Ako je berza javno dobro, to ne znači da je ona automatski i državna organizacija, stav je jednog od najuglednijih brokera u Srbiji, Branislava Jorgovića. On smatra da berza mora biti profitabilna institucija u kojoj će svoj interes videti i emiteri akcija i oni koji njima trguju. Uloga države je da obezbedi maksimalnu kontrolu rada berzanskih učesnika ali da ih pusti da slobodno rade, smatra Jorgović.

Najlošiji izbor je da se ništa ne uradi

- Uskoro će se postaviti pitanje gde je roba i u šta može da se ulaže, kaže guverner NBS Radovan Jelašić, uz ocenu da nerazvijeno tržište kapitala počinje da se pokazuje kao sve ozbiljnija kočnica finansijskog sektora. On smatra da bi značajan podsticaj njegovom razvoju bilo formiranje drugog stuba obaveznog penzijskog osiguranja, a na primedbe da je za tako nešto rano dodaje da se "Srbija uvek nalazi pred izborom između manje ili više lošeg i najlošijeg ", ali da se uvek najlošijim izborom pokazalo kada se nije ništa radilo.

Ostale vestiArhiva