Iako je prošlo već gotovo dve godine otkako se primenjuje novi Zakon o stečaju, proces stvaranja zdrave privrede kroz stečaj sporo se odvija, a ni loš imidž iz perioda kada je stečaj bio sinonim za veliku pljačku firmi nije popravljen. Ono što posebno iritira javnost u Srbiji jesu izuzetno visoke zarade stečajnih upravnika.
- Reč je o odgovornom poslu kome stečajni upravnik mora da pristupi pošteno i stručno, kako bi imovinu preduzeća što pre stavio u funkciju, izmirio poverioce i okončao stečaj, jer od brzine postupka zavisi i koliko će stečajna masa firme biti sačuvana od obezvređivanja. Ipak, da li su sume koje se isplaćuju primerene našem socijalnom i ekonomskom okruženju, to treba da proceni zakonodavac - tvrdi u razgovoru za Danas Jovan Jovanović, direktor Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.
Ipak Zakon o stečaju u tom delu nije baš sasvim jasan. Posebno je sporan član 5 Pravilnika o nagradama stečajnih upravnika koji primenjuje Agencija za privatizaciju, inače najveći stečajni upravnik, s obzirom na to da se u Centru za stečajeve vodi oko 300 predmeta gde je dužnik društveno preduzeće. U tom članu precizirano je da nagrada stečajnog upravnika zavisi od vrednosti stečajne mase iz koje se namiruju poverioci. Praktično to znači da ukoliko se prilikom prodaje imovine firme ili bankrota, što je najčešći oblik za koji se upravnici, poverioci i sud odlučuju, postigne cena do hiljadu evra, poverioci neće moći da naplate ni jedno svoje potraživanje, jer će sve uzeti stečajni upravnik. Ali, ako cena imovine firme premaši 2,5 miliona evra, stečajni upravnik će za svoj rad naplatiti više od 35 hiljada evra. Pri tom, značajno je i u kojoj meri će se namiriti poverioci firme, pa ukoliko oni dobiju više od polovine svojih potraživanja, stečajni upravnik će za svaki iznos od 10 odsto preko tog minimuma, moći svoju nagradu da uveća za dva odsto. I upravo tu leži dilema da li se ta dva procenta odnose na ukupan novac dobijen prodajom ili samo na navedenih deset odsto. A razlike nisu male. Ukoliko, na primer, prodajom firme u stečaju, nakon odbitka obaveznih troškova, preostane milion evra namenjenih poveriocima, stečajni upravnik će primenjujući skalu iz Pravilnika, moći da obračuna 20.300 evra nagrade. Ako, pri tom, izmiri 70 odsto potraživanja poverilaca, moći će svoja primanja da uveća za dva odsto od iznosa koji prelazi polovinu obaveza prema poveriocima. Ako se uvećanje primeni samo na 20 odsto, on će po tom osnovu nagradu uvećati za još 5.660 evra. Ali, ako se dva odsto uvećanja primene na ukupan iznos dobijen prodajom, nagrada stečajnog upravnika se uvećava za još 40 hiljada evra!
Viši trgovinski sud je zauzeo stav da se dva odsto nagrade određuje samo na razliku koja prelazi polovinu naplaćenih potraživanja, jer je prvih 50 odsto već regulisano pravilnikom i skalom, pa se ne može dva puta uzimati u obzir kao osnovica za obračun nadoknade. Ukoliko bi se primenila druga metoda, onda bi nagrada stečajnog upravnika mogla da dostigne i iznos od 850 hiljada evra, koliko je, inače, već isplaćeno jednom stečajnom upravniku. Po mišljenju Višeg trgovinskog suda, "to nije realna nagrada za rad stečajnog upravnika, već neosnovano umanjenje stečajne mase na štetu poverilaca". Međutim, u Agenciji za privatizaciju tvrde da Pravilnik jasno označava da se "nagrada uvećava za dva odsto od ukupnog iznosa namirenja" poverilaca, a taj stav je podržalo i Ministarstvo privrede. Koja varijanta će se primenjivati ubuduće, odlučiće poveroci i prvostepeni trgovinski sudovi, ali je činjenica da su i preliminarne nagrade stečajnim upravnicima, one koje se dodeljuju tokom trajanja postupka, visoke, što obezbeđuje i dobru zaradu.
Na pitanje da li su malverzacije tokom stečaja i sada moguće, naš sagovornik kaže da se to ne može izbeći, s obzirom na to da je reč o jednostepenom postupku.
- Žalba Višem trgovinskom sudu dozvoljena je samo u pojedinim fazama, na primer kada se donese odluka o uvođenju stečaja, ali za većinu akata koje donosi stečajni sudija, po žalbi stranaka u postupku, nadležno je stečajno veće istog trgovinskog suda. Tako Viši trgovinski sud nema uvid u predmete prvostepenih sudova, i do skoro je bilo teško doći do podataka o broju predmeta i trajanju postupaka koji se vode pred trgovinskim sudovima. Čak smo i mi, kao državna Agencija koja vrši nadzor nad svim stečajevima koji se vode po novom Zakonu, imali problema da utvrdimo za koje smo stare stečajeve nadležni. Od trgovinskih sudova tražili smo podatke u kojima se predmetima (gde nije prodato više od 50 odsto imovine) postupak nastavlja po novom Zakonu, ali odgovora nije bilo. Morali smo da se obratimo najpre Višem trgovinskom sudu, pa Vrhovnom sudu, najzad Ministarstvu privrede. Izuzetno veliki otpor sudova izazvala je zakonska obaveza da se za sve stečajeve koji "prelaze" na novi Zakon imenuju licencirani stečajni upravnici, ili Centar za stečajeve pri Agenciji za privatizaciju, ukoliko je reč o društvenim firmama - kaže za Danas Jovan Jovanović, direktor Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.
Naš sagovornik poodseća da su trgovinski sudovi bili u obavezi da još u februaru prošle godine, kada je novi Zakon stupio na snagu, kod društvenih preduzeća u stečaju imenuju Agenciju za privatizaciju za stečajnog upravnika. To se, međutim, dogodilo samo u nekim slučajevima, dok su najveći stečajni dužnici, recimo, Jugoeksport ili Robne kuće Beograd, tek ovog proleća dobili stečajne upravnike. Ni uvođenje Agencije za privatizaciju koja je preuzela ulogu stečajnog upravnika u propalim društvenim preduzećima, nije rešilo sve probleme. Činjenica je da ni ta državna institucija nije imenovala licencirane stečajne upravnike, za još dvadesetak preduzeća, pravdajući to time da je reč o stečajevima koji su dovedeni do kraja. Još uvek postoje licencirani stečajni upravnici koji nisu angažovani, ali i slučajevi da jedan upravnik vodi više stečajeva, a apsolutni rekorder je stečajni upravnik koji "brine" o čak 28 predmeta!

Bez paušalnih nadoknada advokatskim kancelarijama

Troškovi stečajnog upravnika se obračunavaju posebno, a u slučaju RK Beograd oni iznose 700 hiljada dinara mesečno. Stečajnu masu te kompanije svakog meseca opterećuju ukupni izdaci od 73 miliona dinara, od čega se 34 miliona odvaja za plate zaposlenih. U Jugoeksportu se za stečajnog upravnika mesečno izdvaja 150 hiljada dinara. Tom iznosu treba dodati još 90 hiljada dinara koji se paušalno isplaćuju advokatskoj kancelariji čiji je član stečajni upravnik Jugoeksporta.
- Činjenica je da neki od stečajnih upravnika angažuju advokatske kancelarije u kojima su i sami zaposleni, i na ime zastupanja stečajnog dužnika isplaćuju im redovne paušalne nadoknade. Zato smo ovih dana uputili cirkularni dopis svim licenciranim upravnicima i upozorili ih da ne mogu da angažuju svoje kancelarije, i da se nadoknada za zastupanje može isplatiti advokatima samo po izvršenom poslu i po advokatskoj tarifi - kaže Jovan Jovanović, direktor Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.

Primer efikasnog stečaja

U manjim firmama gde je stečajni postupak pokrenut po novom Zakonu, ima manje problema. Tako je, recimo, pre nekoliko dana prodat i poslednji od objekata svilajnačkog Kompa. Stečaj je pokrenut pre nešto više od godinu dana, finansiran je, uz saglasnost poverilaca, od prodaje zastarelih mašina, što nije umanjilo stečajnu masu, a glavni proizvodni pogon je, nakon dva neuspela poziva za javno nadmetanje, prodat slobodnom pogodbom. Između slovenačkog Bresta, koji je ponudio 240 hiljada evra i lokalne Breze koja je davala 330 hiljada evra, uz dobrovoljnu obavezu da zaposli najmanje 80 proizvodnih radnika, izabrana je domaća firma. U pogone se vratilo 120 radnika, uneta je nova oprema i pokrenuta proizvodnja. Stečajnom upravniku koji je vodio najveći deo postupka, obračunata je nagrada od 12 hiljada evra u bruto iznosu.

Ostale vestiArhiva