Iako bi mala i srednja preduzeća trebalo da apsorbuju, i najveći broj zaposlenih u domaćoj privredi činjenica je da je u tom sektoru posao našlo tek 60 odsto ukupnog broja radnika. Pozitivan trend je, sudeći prema statističkim podacima, od 2001. godine to učešće stalno povećavalo. Te godine zaposleni u sektoru MSP činili su 43,1 odsto svih radnika a naredne godine taj procenat povećan je za 10 odsto. Godinu dana kasnije udeo zaposlenih u MSP u ukupnom broju radno angažovanog stanovništva iznosio je 53,8 odsto a 2004. godine 54 odsto. Ipak, ovi podaci ne daju pravu sliku o kreiranju radnih mesta u MSP. Zapravo, izveštaj o razvoju tog sektora kojim je obuhvaćen period od 2001. do 2004. godine pokazao je da je u poslednje dve godine tog perioda broj radnih mesta u MSP smanjen najpre za 0,6 odsto, a zatim i za 4,2 odsto, pa se nameće utisak da mala i srednja preduzeća neće biti u stanju da prihvate armiju radnika koji zbog restrukturiranja velikih sistema ostaju bez posla. Izraženo u brojkama, tzv. mala privreda zapošljavala je 2001. oko 590.000 radnika, da bi 2004. taj broj premašio 653.000 (388.906 radnika u malim preduzećima i 264.535 u srednjim). Sudeći prema izjavama zvaničnika, u MSP sada radi oko 810.000 ljudi dok je nešto više od 400.000 zaposleno u radnjama. To znači da smo na nivou iz 1997. kada je u tom sektoru radilo više od 790.000 radnika.
Iako trgovina i delatnost u vezi sa raznim popravkama dominiraju ovim sektorom, one ne zapošljavaju najviše radnika. Primat drži prerađivačka industrija u kojoj je zaposleno oko 37 odsto radnika u sektoru MSP mada je tu prisutan opadajući trend. U trgovini i servisima za popravku radi više od 24 odsto radnika sektora MSP, a u preduzećima koja se bave aktivnostima vezanim za promet nekretnina više od sedam odsto. Interesantan je podatak da je u hotelima i restoranima 2004. godine radilo samo 2,1 odsto radnika zaposlenih u MSP, što je dvostruko manje nego u firmama koje su se bavile vađenjem ruda i kamena iako je broj preduzeća u sektoru ugostiteljstva znatno veći. Većina radnika posao je našla u preduzećima registrovanim na teritoriji Beograda (oko 35 odsto), slede Novi Sad i Južnobački okrug gde radi oko 10 odsto radnika, Mačvanski (četiri odsto) i Severnobački (oko tri odsto). Na začelju su Toplički, Borski, Pirotski i Zaječarski okrug u kojima je zaposleno od 0,75 do dva odsto radnika.
Međutim, stručnjaci se slažu da blagi rast sa niskih početnih osnova ne predstavlja impresivan rezultat. Podatak da MSP raspolažu sa nešto više od 30 odsto kapitala ukupne privrede zapravo govori da prostora za napredak ima i više nego dovoljno i da MSP tek treba da krenu sa ozbiljnim razvojem. Istina je da je veliki broj njih nerentabilno poslovao u prethodnih nekoliko godina i da su takva preduzeća činila čak trećinu svih preduzeća u privredi Srbije. Ipak, 60 odsto preduzeća koja su ostvarila dobit takođe potiču iz ovog sektora. Kao glavni uzrok nerentabilnog poslovanja navode se već poznata opšta mesta kao što su nedovoljno ulaganje u opremu i osavremenjivanje tehnologije pre svega zbog nedostatka dugoročnih izvora finansiranja. Pomoć države preko Fonda za razvoj i Garancijskog fonda nije dovoljna dok su krediti poslovnih banaka skupi pa ih privrednici nerado uzimaju. U ukupnim obavezama privrede Srbije oko polovine pripada malim i srednjim preduzećima što pokazuje da su njihovi vlasnici nespremni da se zadužuju ili imaju velike teškoće da prikupe sredstva za rad, pa su počeci poslovanja uglavnom vezani za investiranje lične ušteđevine. Ukupne obaveze značajno su veće i od ukupnog kapitala, a zanimljivo je i da dobar deo MSP ne preživi prvih nekoliko godina rada. Krivica se pripisuje i samim vlasnicima koji ulaze u posao nedovoljno upoznati sa svim teškoćama na koje mogu naići. Odsustvo preduzetničkih sposobnosti utiče i na izostanak ozbiljnog planiranja, organizovanja i upravaljanja preduzećem, ali i na kreiranje novih i konkurentnih proizvoda. Jedna od osnova ovog odsustva je i nedovoljna informisanost preduzetnika. Rezultat toga su loše procene rizika, ali i poslovnih šansi, loš odabir poslovodstva, opreme, tehnologije, kao i loše ili nikakvo kreiranje poslovnog plana.

Visoko učešće u BDP

Prema zvaničnoj statistici, u proteklih pet godina ukupni prihodi sektora MSP porasli su sa 41 na više od 50 odsto ukupnih prihoda privrede Srbije. Preciznije rečeno, dobiti sektora MSP koja je 2001. godine činila 43,6 odsto dobiti srpske privrede, naredne godine narasla je na 44 odsto da bi 2003. dostigla rast 45,5 odsto a u 2004. skok za 53,4 odsto. S druge strane, palo je učešće gubitaka sektora MSP sa 44,5 odsto koliko je zabeležen 2001. godine na oko 40 odsto u 2005. Osim toga, i učešće u izvozu veće je od 40 odsto ukupnog izvoza Srbije. Prema najsvežijim podacima, rezultati sektora MSP čine 55 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Pančevu više od šest hiljada radnji

U periodu od 2001. godine do 2005. godine u Pančevu je otvoreno najviše radnji. Pre pet godina bilo ih je 3.174, a na kraju prošle godine više od šest hiljada, što predstavlja rast od 101,8 odsto. U Paraćinu je broj radnji porastao za 99,2 odsto (sa 1.153 na 2.297), a tu su i Niš, Vršac, Čačak, Novi Sad... Pad je zabeležen u Kragujevcu koji je od 2001. do 2004. godine ostao bez 546 radnji, Žablju, Novom Beogradu ("minus" od 262 radnje), Inđiji, Sečnju, Kovinu...

Ostale vestiArhiva